IntervjuiSrpski

Underground Disco Beočin

Ekipa okupljena oko beočinskog Underground Disco-a nedavno je počela da štancuje kasete. Desetak naslova nalazi se u njihovom katalogu, a kraći razgovor sa Pecom uvešće vas u celu priču.

 

Šta vas je podstaklo da pokrenete label u 21. veku i koliko tebi lično znači fizičko izdanje?

Peca: Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim, a da ne iskoristim već izlizane fraze: „smatram da je fizičko izdanje veoma bitno“ ili „smatram da treba da negujemo i promovišemo ovu našu muziku što je više moguće“, itd. Trudiću se da bez previše kenjanja kažem šta se meni sviđa kod kaseta. S obzirom da sam iz mlađe generacije, samo sam delom zakačio kasete i baš zbog tog perioda naučio sam da cenim fizičko izdanje. Dvadesetak godina kasnije kada se, navodno, izgubio smisao fizičkih izdanja, pojavila se prilika da počnem sa društvom da štancam kasete i vrlo rado sam je ugrabio. Jedna stvar koja nas čini veoma srećnim je sto pružamo mogućnost svakom bendu da objavi svoje izdanje, pristupačno je, dostupno je svima, a minimalni tiraž ne postoji. Meni lično se najviše sviđaju neograničene mogućnosti artworka na kaseti i omotu, koju nemaš pri izradi CD-ova i ploča, sve što zamisliš možes da uradiš na njima od nalepnica različitih dimenzija i oblika, do autolaka, šablona, kombinovanja svih mogućih boja, itd. (overiti Pestarzt/ST kasete, Cvika je želeo da mu sami uradimo kasete da izgledaju što ružnije… Tako je i bilo).

Kakav je odjek, da li se javljaju ljudi?

Peca: Bendovi se javljaju uvek, pošto radimo i samu izradu kaseta kako za neke druge labele tako i za bendove koji sami objavljuju svoja izdanja. Što se tiče zainteresovanosti za naša izdanja, mnogo više naručuju ljudi iz inostranstva, nego iz Srbije. Iskreno se nadam da je kod bendova direktno veća potražnja. Ima tu dosta problema o kojima možemo razgovarati, između ostalog naveo bih jednu ozbiljnu boljku koja se tiče same podrške bendovima, nezavisnim prostorima, labelima, itd. Pokušajmo da cenimo ono što imamo i da se trudimo da to podržimo kako bi napredovalo. Hajde da probamo da ne živimo na pričama „Dok je taj i taj prostor radio, to je bio show“, „dok je taj i taj bend postojao, bilo je vrh“ itd. Dajmo jedni drugima vetar u leđa u svakoj situaciji.

Ako kojim slučajem priča krene da li ćete se možda upustiti i u objavljivanje vinila i da li misliš da to može mlađima biti interesantno?

Peca: Naravno da hoćemo da krenemo i sa vinilom i već su u planu neke akcije po tom pitanju, ali otom potom, ipak smo mi pre svega kolektiv koji se okupio radi organizovanja svirki i promocije alternativne kulture u jednoj unazađenoj sredini. Ne mogu da pričam o drugim gradovima i kolektivima jer prosto ne znam šta se tamo dešava. Kod nas je par mlađih uključeno i u izradu kaseta i oko sebe primećujem da su se stvari promenile na bolje. Sve je to i dalje stidljivo, međutim vidi se pomak, neke stvari poput fanzina, kaseta, ploča cene se mnogo više nego ranije. Mlađima jednostavno neka izdanja nisu pristupačna, ali o tome ne možemo pričati sad, mnogo više listova i mnogo više vremena bi nam trebalo kako bi obradili tu temu. Ne sviđa mi se što se rečenica „ma mlađe boli uvo za sve, ništa ih ne interesuje“ uvukla kao mantra u naše društvo okupljeno oko muzičke scene. Ovo je vreme u kojem nas konstantno bombarduju i ponižavaju nebitnim informacijama. Ako nemamo nekoga ko nam daje određene informacije koje nas zaista interesuju, vrlo lako nas može progutati klikbejt pošast ili nešto sasvim treće. Prave informacije, zanimljivog sadržaja stižu do mene lično od mojih drugara, kad sam imao 15 godina, stizale su od starijih drugara. Potrudi se da budeš osoba koja mlađima dotura lepe informacije, ceniće to. Ako vam je pak lakše da to ne radite, nemojte, ali onda: „…fuck yourself and leave the kids alone!“

Underground Disco Beočin

 

 

 

Intervju originalno objavljen u “Out of the darkness” #6, 04/2019

 

Comments

comments

Tags
Close