IntervjuiSrpski

Totalni promašaj

Žao mi je, a složiću se sa drugom iz Sombora, čije sam putešestvije čitao u Out Of The Darkness, a odnosi se na sam koncert u Kraljevu, da od te mase ljudi koji su bili nije video mlađe ljude, što znači da generacije iza nas i vas, nisu voljne da stvari preuzmu u svoje ruke i da žive ideje na slobodan buntovnički način.

Hardcore bend Totalni promašaj, jedan je od najznačajnijih predstavnika čuvene kraljevačke punk/hc scene iz devedesetih godina prošlog veka. Sa istom energijom i pesmama koje pogađaju pravo u metu posle višegodišnje pauze okupili su se ponovo 2014. i nastupili u Zagrebu, a prošle godine i na koncertu “30 godina – plamen i dalje gori” u Kraljevu zajedno sa svojim “saborcima” iz devedesetih, ponovo okupljenim za ovu priliku. Da pauza na njih nije ostavila traga, žestoko, sirovo i energično pokazaće i na To Be Punk festivalu. Kratak razgovor sa Žućom tim povodom obavio je Vojkan.

Nakon poslednje svirke, tamo neke 1998. godine, da li si ikada pomislio da ćete se ponovo okupiti?

Žućo: Ja, lično, ne! Nisam verovao, jer u to vreme čitav TP vukao je Bojan, a kod njega se javilo žestoko zasićenje, pošto je sve on organizovao od ugovaranja probi, svirki, tekstova i pesama. Te godine poslednja svirka je bila u Užicu, a nakon već spomenutog razloga, ja sam sledeće godine otišao u vojsku koju sam izbegavao dobrih pet godina, a nakon povratka preselio sam se u Novi Sad.

Koji je bio razlog ponovnog okupljanja?

Žućo: Naveo bih dva razloga:
1.Svirka 2014. godine u Zagrebu – sve vreme tih ‘90-tih imali smo želju da iskažemo svoje stavove u Zagrebu i najviše tih stavova smo delili sa ljudima u Hrvatskoj, a sve nas je okupljao taj besmisleni rat koji je obuhvatio bivšu SFRJ. Iz ovoga se i rodila ideja da sa drugovima iz Požege, Bad Justice, okupimo ljude koji razmišljaju isto ili makar slično i napravimo, u to vreme ‘96/97, nešto nezamislivo – turneju na neutralnoj zemlji zvana Slovenija. Pošto su rane oko ove teme bile i dalje otvorene, a i dalje je bilo ljudi koji su solili te iste rane (kao i danas) kada se granice zatvaraju zbog povređenog političkog ponosa, a najobičniji ljudi u tome nastradaju. Sviranje u Zagrebu te 2014. je bilo ostvarenje našeg sna, a videli smo i naše prijatelje posle toliko godina.

2.Drugi razlog si Ti! Profesor Vojkan Trifunović, koji godinama unazad skuplja punk-anarho-straighterski-hard corovski materijal i želi da sve to postavi na mesto. Na dve rečenice smo se skapirali u našem razgovoru o ideji da se proslavi tvoja knjiga i nesvakidašnji jubilej. Ja, lično, želim da ti se zahvalim, kao i Nikoli, na svoj energiji, želji i strpljenju da ideju dovedemo do kraja, a kako neko reče – da nas izvadite iz šifonjera.

Pošto ste odsvirali Zagreb i na neki način ostvarili svoje želje, ipak ste ponovo zasvirali u Kraljevu? Kako je došlo do toga? Kakva su ti sećanja na taj koncert?

Žućo: Kao što napisah, svirka u Kraljevu je bila ispirisana likom i delom Vojkana Trifunovića. Kako je došlo do svega opisah u prethodnom odgovoru, ali želim samo da kažem da je bilo fantastično stati ponovo ispred ljudi sa kojima si delio svoje ideje, stavove, nekada i dolazio u žestoku diskusiju zbog istih, ali je suština da si bio slobodan da kažeš ono sto osećaš i ono što misliš. Žao mi je, a složiću se sa drugom iz Sombora, čije sam putešestvije čitao u Out Of The Darkness, a odnosi se na sam koncert u Kraljevu, da od te mase ljudi koji su bili nije video mlađe ljude, što znači da generacije iza nas i vas, nisu voljne da stvari preuzmu u svoje ruke i da žive ideje na slobodan buntovnički način. Ovde osećam i svoju krivicu, jer stariji od mene u vreme ’90-ih su delili reči, muziku, stavove i to je bio “zdrav virus”, a u to vreme naše društvene mreže, a sada kada nam je sve dostupno preko društvenih mreze, viralnog života, ja i moji drugovi koji imamo šta da kažemo i da možda te mlade ljude usmerimo, ćutimo! Ćutanje je nasilje i bolje da se čovek uzalud bori nego da uzalud živi!

Totalni promašaj @ To Be Punk festival #12 31.05.2019 by Lea Bodor

 

Pošto ste bili izuzetno politički angažovani, imate tekstove sa vrlo jasnom porukom (antiratni, itd). Koliko su oni (tekstovi) relevantni u ovom trenutku? Ili, pak, misliš da su itekako relevantni, pošto se gotovo ništa nije promenilo (osim što, eto, nema rata)?

Žućo: Način života! Meni lično je sve to način života! Čovek posle 20 godina evoluira, promeni pogled na svet, ali ne i ja. Ovde je parola, sjaši Kurta da uzjaše Murta, a kad uzjaše Murta, sjaše Kurta i sve u krug, nikad kraja. Vreme na ovoj geografskoj širini, odnosno na ovom podneblju je stalo. Čovek koji ovde živi i apolitičan je, to je ravno samoubistvu, jer uvek, ali uvek moraš da se boriš za svoje stavove. Da, u pravu si, sve je isto, samo nema pravog rata, ali rat se ovde vodi na jedan drugačiji način, ekonomski. Kada prestane ova ekonomska pohlepa, nastupa onaj pravi, ne želim da izgovorim tu reč.

Prvi put nastupate u Novom Sadu i to na velikom festivalu? Kakva su vaša očekivanja?

Žućo: Moja želja da sviramo u Novom Sadu datira još od kako je Hoću? Neću! svirao tada najavljivanu poslednju svirku. Očekujem da napravimo dobru energiju i atmosferu, kao i svaki put kada smo svirali i da zajedno horski iznesemo svirku. Biće to jedno slavlje u anarho stilu!

Koji su planovi nakon TBP-a? Da li možda planirate da napravite neke nove pesme/snimke?

Žućo: Nakon proslave i uvoda u tvoju knjigu “Plamen i dalje gori” prošlog decembra, učestali su pozivi za sviranjem na fesivalima. Nakon TBP, idemo na druženje u Županju na SAWA fest, a odmah nakon toga Monte Paradiso. Posle ćemo videti. Bojan ima ideju da stare stvari snimimo u novoj produkciji, a da malo i sazrimo u pisanju tekstova, jer većinu pomenutih su pisali drugari Ćiro iz Sedativa i Pop, nekadašnji bubnjar Hoću?Neću! Vidimo se uskoro pa da proslavimo punk praznik u Novom Sadu! Živeli!

 

Intervju objavljen u To Be Punk fanzinu #12, 06/2019

Comments

comments

Tags
Close