IntervjuiSrpski

Tea Break

Pozdrav! Šta se trenutno dešava sa Tea Break?

Pozdrav. Nakon još jedne neplanirane i duže pauze napokon smo se zaleteli ovih dana, sklapamo neke nove pesme, takodje i nove setliste za predstojeće nastupe, a dosta i pričamo i tražimo dobar motiv da kotrljamo dalje nakon 16 godina benda.

Pre nekoliko dana pojavio se i spot za pesmu “Still Waiting”, sa vašeg poslednjeg i još uvek aktuelnog EP-ija “Something’s Wrong. Everything’s OK”. Dosta kadrova u spotu zabeleženo je na mini turneji koju ste krajem 2015. godine imali po Makedoniji i Grčkoj sa bendom Doghouse. Kakve uspomene imaš sa te turneje, deluje da ste se jako dobro proveli?

Mi smo bend koji je na žalost prilično zakasnio sa odlaskom na klasične turneje, bilo je povremenih izleta u inostranstvo, čak i do Londona, ali je izostalo 20-tak dana na konstantnom putu. Mislim da su i Doghouse slično prošli i ta mini turneja nam je bila fantastična priča gde smo se zaista fenomenalno proveli i ostaje samo žal sto ranije nismo uspeli da realizujemo neki tour po Evropi. Za tu turneju smo veoma zahvalni Zmrzlina bookingu koji nas je pokrenuo iz kolotečine, da se vise angažujemo van Srbije. Videćemo, možda dogovorimo neki novi tour sad kad nas je krenulo.

Tea Break je uvek dobro prolazio u Novom Sadu. Reklo bi se da tamo imate i malu bazu poštovalaca i prijatelja, da ne kažem fanova. Šta očekuješ od nastupa u Fabrici i od festivala uopšte? To će svakako biti nešto drugačije u odnosu na dosadašnje nastupe u CK13.

Da, do sada smo imali zaista dobre nastupe u Novom Sadu i to uglavnom u CK13 koji nam izuzetno prija kao prostor. Na To Be Punk dolazimo prvi put i to na jubilarni 10. po redu pa cela priča možda dobija i malo na težini. Mislim da ćemo baš zbog toga malo osvežiti set listu nekim starijim pesmama posebno za ljude koji nas prate od početka. Takođe, Fabrika nam nije nepoznanica i radujemo se i očekujemo zaista dobar nastup na To Be Punk festivalu.

Pored benda, poznat si i po radu u studiju, peglanju snimaka, miksanju, drugim rečima pomeranju dugmića generalno… Kako si uopšte počeo da se petljaš sa time, koliko vremena ti to oduzima i da li jednog dana možemo očekivati neku srpsku varijantu „The Blasting Room-a“?  

Imam jednu super fotku kao klinac sa slušalicama na ušima i valjda sam od malih nogu bio fasciniran zvukom. Kada je Tea Break krenuo da radi zacrtali smo cilj da produkcijski pokušamo da zvučimo kao da bend nije sa ovih prostora. I onda dodje trenutak za prvi ulazak u studio i zapitaš se gde ćeš, a nijednim snimkom koji si čuo nisi fasciniran. Tako sam krenuo, iz nužde da moj bend zazvuči najbolje što može. Za neku „Blasting Room“ varijantu u budućnosti nisam baš siguran koliko bi uspela. Ja sam pre svega punk rock orijentisan, ali bojim se da bih ostao gladan snimajući punk rock u Srbiji. Prosto volim da miksam i to znaju i cene bendovi sa kojima sam radio.

Imajući u vidu činjenicu da je iza većine Tea Break izdanja nominalno „stajala“ vaša sopstvena izdavačka „kuća“, moglo bi se reći da je Tea Break od samih svojih početaka do-it-yourself bend. Da li je to prozivod nužde i okolnosti, ili je to bio vaš način da sudbinu svog benda ipak držite u svojim rukama?

Početna ideja je bila da par bendova (Tea Break, No Comply, Barfly…) koji smo bili deo punk rock scene, ne zavisimo od diskografskih kuća koje izdaju sve živo i hteli smo prilično čistu žanrovsku iskrenu punk rock priču. Epitaph nam je u to vreme bio neki uzor kako treba da se radi sa bendovima ali za razliku od Mr. Bretta realno nikada nismo tržišno razmišljali i cela stvar je imala jednu dobru DIY priču, kao neko udruženje bendova koji se medjusobno druže i pomažu.

Jedan od bitnijih aduta Tea Break su i tekstovi. Iako često „kritikovani“ od jednog dela scene zbog činjenice da su na engleskom jeziku, oni ipak prilično tačno govore o stanju stvari, kao i društvu u kome živimo. Izgleda da za vas punk rock ipak nije samo lepa muzika, zar ne?

Kao neko ko je odrastao i stasao kao čovek uz bend kakav je Bad Religion svakako nisam zalutao u muziku samo zbog lepih i lakih nota. Ista je priča i kn od ostalih u bendu. Najčešće smo kritikovani da možda nismo govoljno direktni u tekstovima, ali prosto nije sve u tome da ogoljeno kažeš Fuck The System. Tea Break takodje priča tu angažovanu priču ali mora malo i da se zagrebe ispod površine naših tekstova, da se dodje do te poruke.

Kako ti se čini medijska situacija u Srbiji kada govorimo o ovoj vrsti muzike i subkulturi generalno? Da li misliš da ovakav zvuk uopšte treba da bude prisutan u mainstream medijima ili svoje mesto treba tražiti prevashodno u nekakvim katakombama undergrounda?

Medijska slika je realno nikad gora uopšte za RNR kao sirok pojam. Nisam siguran da znam šta je tek rešenje za jedan punk rock bend u Srbiji. Tea Break je realno sve živo probao, povremeno na ivici i nekom balansiranju sa mainstream rock medijima i nisam siguran da li smo time više dobili ili izgubili. Sa druge strane kultura a i subkultura su zaista na marginama i bojim se da na kraju većina underground priča završava baš u tim katakombama, zaturena i zaboravljena. Realno teško je napraviti pravi balans izmedju full DIY pristupa i neke vrste upliva u mainstream i dugo opstati na sceni.

Znam da si prilično aktivan i na polju posećivanja koncerata po gradu kada god ti to vreme i obaveze dozvole. Da li bi nam preporučio neki lokalni, regionalni ili bilo kakav bend koji si pogledao u skorije vreme, a da ti se dopao?

Što se tiče regiona, svakako bih preporučio grčki Despite Everything kao fenomenalan bend za koji se nadam da će postati veliki evropski bend za koju godinu. Početkom juna su ponovo u Srbiji, takodje i na To Be Punk festivalu pa zaista preoručujem njihov nastup. Medju domaćim snagama treba spomenuti neki novi talas bendova poput beogradskih Young Husbands i Technicolor Lies ili novosadskih Against The Odds. Vidim da kreću polako sa prvim turnejama i držim im palčeve da urade nešto više napolju.

Kada već pominjemo grad, kako bi opisao trenutno stanje stvari u Beogradu sto se tiče scene i koncerata? Deluje da se ponešto i dešava tu i tamo, ali da nekog većeg efekta nema… što je takodje stara teza.

U Beogradu a i u zemlji generalno ima koncerata i dešavanja. Osnovni problem je što se kod festivala sve vrti oko profita i prodaje ulaznica pa zato iz godine u godinu imamo uglavnom mali krug istih izvodjača koji šetaju od festivala do festivala i samo se rotiraju. Jako teško ide sa dovodjenjem manje poznatih a kvalitetnih imena. Dakle ide se na sigurnu kartu. Kod underground priče je sve to dosta drugačije i zdravije. Poslednjih par godina sam gledao veliki broj odličnih i vrlo malo poznatih bendova ali bojim se da se opet vraćamo na ono da suviše malo ljudi prati ta dešavanja i scenu i jednostavno nema neke minimalne kritične mase da se stvari pokrenu u pravom smeru.

Poruka za ljude koji će posetiti To Be Punk festival početkom juna, kao i za sve koji će ovo procitati?

Poruka za sve je da istraju. I ljudi koji rade festival, i ekipa ispred bine, a bendovi možda i najviše.

 

Tea Break Facebook

www.teabreakmusic.com

 

intervju by Deki Dekanović

 

Comments

comments

Tags
Close