IntervjuiSrpski

Slapshot

Pank/rok bi trebalo da bude opasan, o tome se radi. Znam šta on predstavlja danas i ljudi se neće promeniti ali ponekad ljudi moraju biti provokativni.

Bostonski Slapshot – jedan od najznačajnijih hardcore bendova nedavno je objavio novi album „Make America Hate Again“ a publika sa naših prostora imala je prilike nekoliko puta da ih gleda u Beogradu. Jedno su od malobrojnih imena koje je u posetilo našu zemlju neposredno pre raspada SFRJ, bilo je to daleke 1991. Pune dve decenije prošle su kada su Choke i ekipa ponovo došli u Srbiju, a taj koncert iz 2012. u Gunclubu dugo se prepričavao. Potom su svirali i kao podrška Dropkick Murphy`s u Domu omladine, a posle 30 i kusur godina sviranja, Slapshot je prvi put nastupio i u Novom Sadu. Nažalost, zbog vremenskog limita nismo mogli baš puno da se raspričamo sa Choke-om te nam je na brzaka, pre njihovog nastupa, odgovorio na set pitanja.

 

Kako si dobio nadimak Choke?
Choke: Radije ne bih o tome. Malo je dosadno i mislim da je ta informacija već uveliko dostupna. Smešno je, ima dosta glasina… mnogo su bolje od istine. Izaberi neku koja ti se najviše sviđa i iskoristi je.

Postojite više od tri decenije. Da li ste u kontaktu sa starim članovima benda i da li dolaze na vaše koncerte, da li vas podržavaju?
Choke: Ne baš. Vidim Marka na Instagramu s vremena na vreme a o ostalima nemam pojma šta se dešava.

Kako si došao na ideju da započneš Negative FX i da li nam možeš reći šta se desilo na koncertu sa Mission Of Burma?
Choke: Mislim da sam baš ja započeo bend kad sam krenuo da studiram u Bostonu. Okačio sam oglas u lokalnim novinama koje su se zvale “The Phoenix” da tražim članove. Tako sam našao basistu i bubnjara. Gitarista je bio moj stari prijatelj i krenuli smo da vežbamo zajedno. Ja sam napisao sve pesme. Što se tiče tog poslednjeg koncerta sa Misson Of Burma… ne mogu tačno da se setim šta se desilo i koji je bio povod za sranje, ali neko je nešto slomio i onda nam je menadžer kluba prišao s namerom da nam prekine concert te smo ga mi prebili i rekli mu – odjebi, nećemo ništa prekidati.

Da li ste razmišljali o tome da se ponovo okupite?
Choke: Zapravo, da, jesmo. Postojala je ideja. Pričao sam sa momcima o tome, ali je ipak ispalo nemoguće da se to ostvari.

Šta nam možeš reći o bendu Last Rights?
Choke: Bend nije baš nešto dugo radio, napisali smo neke kul pesme, odsvirali jedan koncert i nema tu više šta da se kaže. Grupa prijatelja koja je započela novi bend. Mnoštvo drugih stvari je krenulo po zlu te smo samo rekli – ah, zajebi ovo.

Prolazeći kroz vašu diskografiju, može se reći da ste u nekom period eksperimentisali sa nekim albumima. Šta vas je nagnalo da pokušate tako nešto?
Choke: Ponekad umara kad radiš jednu istu stvar iznova, nekim bendovima je to OK, drugima nije. Slušali smo neku drugu muziku u tom periodu i rešili da probamo nešto drugačije i mi da uradimo.

Šta misliš o tome danas, da li biste tako nešto probali ponovo?
Choke: Ne! Nema više eksperimentisanja. Znamo koliko i šta umemo da radimo i držimo se toga da radimo ono u čemu smo najbolji.

Slapshot 03/04/2012 @Gun club, Beograd by Duško Damjanović

Album “16 Valve Hate” je objavljen za “Lost And Found” izdavačku kuću, čija je reputacija bila na lošem glasu. Kakav odnos ste vi imali sa njima?
Choke: Nikakav. Pitali smo ih da li žele da nam izdaju ploču, snimili smo je, poslali im materijal, oni su to uradili i ostalo je na tome.

Znači, niste imali problema sa njima kao što je recimo Sick Of It All imao sa izdavanjem bootlega?
Choke: Znam da je taj lik iz “Lost And Found” umeo da izbaci ploče američkih bendova bez ikakve dozvole i da ih prodaje. To se dešavalo u Evropi i niko mu ništa nije mogao. Drugo je vreme bilo. Danas bi mu to bilo mnogo teže da izvede.

Ove godine je 30-godišnjica od izlaska “Step On It” albuma. Da li ste planirali da uradite turneju tim povodom?
Choke: Nisam ni znao za to. Planirali smo za 20. godina od izlaska “16 Valve Hate” da uradimo tipa jedan koncert ali se ni to nije desilo. U Slapshotu, imamo pregršt dobrih ideja ali mnoge od njih se ne obistine. Jednostavno smo lenji.

Ukačio sam video kada ste završili u Belgiji na žurci kod nekog lika. Kako se to desilo?
Choke: Grupa naših prijatelja se skupila i odlučila da priredi žurku za tog momka koji je prolazio kroz neke teške trenutke u svom životu te su nas tajno kontaktirali i pitali da li bismo došli da sviramo na toj privatnoj žurci i mi smo pristali. Doleteli smo, odsvirali besplatan koncert i vratili se kući. Ostali smo tamo neka tri dana.

Da li se sećaš koncerata u Beogradu i Sarajevu početkom 90ih? Čitao sam negde da ste imali frke sa nacistima u Sarajevu.
Choke: Da, bila su neka četiri šupka u pitanju i nisam siguran da li su bili nacisti ili su samo tražili frku. Došli su u prvi red i salutirali ispred nas te smo ih jednostavno prebili i izbacili napolje.

Nisi ni u jednom trenutku bio bar malo uplašen što si bio u Sarajevu u tom period pred rat?
Choke: Ne, uopšte ne.

Kakvo je tvoje mišljenje o hardcore muzici danas i na mešanje iste sa drugim žanrovima?
Choke: Bendovi sviraju ono što žele da sviraju. To je kul i uvek će naći prostor da sviraju. Mi smo pronašli našu malu nišu i radimo ono što volimo. Ako se to ljudima sviđa, super, ako im se ne sviđa, OK, imaju druge bendove. Prevazišao sam tu tačku kad smo mislili o tome da li bismo mogli da postanemo veliki. Bilo bi super da imamo više publike ali je nemamo i to je OK. Dokle god imamo fanove koji nas vole, sve je kul.

Tvoje mišljenje o bendovima DYS i SSD?
Choke: Oba benda su obeležila hardcore na svoj način. Kad vidite DYS izdanja… svi ti youth crew bendovi iz Njujorka poput Youth of Today ili Bold preuzeli su taj stil oblačenja, dukserice i šorceve… čitav taj izgled je u stvari DYS. S druge strane, SSD je nešto drugo. DYS je više izvukao na stajling dok je SSD bio više vezan za tu priču o straight edge-u, bratstvu, jedinstvu… Mislim, dan danas mi zovemo sebe “The Boston Crew” ali to nema nikakve veze sa tim šta se danas podrazumeva pod tim pojmom. Mi smo samo likovi koji vole da se druže.

Slapshot 03/04/2012 @Gun club, by Željko Klarić

Da li pratiš bostonsku scenu danas?
Choke: Stvarno ne. Znam za neke bendove poput Firewalker odnosno Burden… ima novih bendova ali generalno nemam pojma šta se događa na sceni.

Kako je došlo do toga da obradite Depeche Mode i The Smiths-e?
Choke: Odrasli smo slušajući muziku 80ih. The Smiths su mi uvek zvučali kao bend koji bi mogao zvučati tvrđe te smo odabrali tu njihovu pesmu i odsvirali je tako, u našem stilu… uspelo je. Što se tiče Depeche Mode… tu smo malo više rizikovali. Izabrali smo “Personal Jesus”. Mislim da je i ta obrada ispala sasvim OK, sviđa mi se i često je sviramo na koncertima.

Šta misliš o Morisiju?
Choke: Ne mislim o njemu. Ne zanima me šta priča niti šta radi. On je čovek u godinama koga boli kurac za sve. Ima svoje mišljenje i briga ga šta ljudi misle o tome.

Ponekad mu se obije o glavu a ponekad ne.
Choke: Tako je! To se i meni desilo. Kad imaš mišljenje, nekim ljudima se neće svideti, ali to je do njih.

Reci mi nešto o vođenju “Patriot Records”-a.
Choke: Voleo sam da radim ploče. Objavili smo “Stars And Stripes” vinil i bio sam u fazonu, OK hajde još nešto da izdamo. Posle toga na red su došli The Bruisers i Forced Reality ali nažalost, uložio sam dosta novca u izdanje Forced Reality ali je prodaja išla slabo. Mislim da je to bilo zbog loše reputacije benda i to je malo udaljilo ljude od toga da nabave ploču. Slali su mi nakon toga mnogi bendovi svoja izdanja i koliko god da su mi se sviđala muzički, rekao bih im – sviđa mi se vaša muzika ali vaši politički stavovi… ne mogu sa tim da se složim. I da, na kraju sam ostao sa mnogo njihovih neprodatih ploča.

Kako bi opisao sebe u jednoj reči/rečenici, možda kao provokatora?
Choke: Da, možda. Ukoliko si spreman da se isturiš napred, znaj da ću ja biti tu da te nagazim. Pank/rok bi trebalo da bude opasan, o tome se radi. Znam šta on predstavlja danas i ljudi se neće promeniti ali ponekad ljudi moraju biti provokativni. Tako ja gledam na to. Samoprezervacija mi nije jača strana i ponekad izgovorim stvari koje ljudi ne vole da čuju ali ću ih ja svejedno reći. Ako želiš da me udariš zbog toga, odradi to što pre, spreman sam. Ja sam zauzet čovek, imam pregršt drugog posla koji treba da odradim.

By: Zaviša

Slapshot

 

Intervju objavljen  u “Out of the darkness” #5, 10/2018

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close