IntervjuiSrpski

Self Titled

Postojite oko godinu dana, ujedno ste i najmlađi bend na novosadskoj sceni. Otkud baš pank rok da se praši i kako ste završili u ovoj subkulturi, a ne u metalu recimo?

Ljuba: Tako je, postojimo nekih godinu dana, a u ovom sastavu smo od januara ove godine. Našli se drugari sa sličnim intresima, muzičkim ukusom i željom da sviraju iz ljubavi. Najviše što nas je privuklo da sviramo pank (nije se ni postavljalo pitanje šta ćemo da sviramo, mi smo samo došli na probu i svirali smo pank) jeste taj zvuk sirovosti i melodičnosti u isto vreme, poruka koju nosi naša muzika, iskrenost; taj stav i nezavisnost u odnosu na neke druge subkulture.

Ko je najviše uticao na vas i vaš zvuk?

 Ljuba: Na naš zvuk najviše je uticala moja jeftina gitara, zato kupujem najjeftiniji kabel u Mix-u da mogu kabel da okrivim. Šalim se, najviše su uticale emocije koje osećamo, ali onaj vid emocija koji je teško zadržati u sebi. U tom trenutku možda se osećaš kao da si jedini na svetu i moraš da prebaciš emociju na instrument u nadi da će se još neko pronaći u tome. Ljudi oko nas koji misle da nisu primećeni ili da njihovi postupci nisu deo priče, a zapravo jesu. I naravno, mnogo druzenja i sviranja van studija.

13350306_1191815447527115_5308599410011346267_oDa li posećujete koncerte i da li pratite dešavanja u našem gradu i koje bi lokalne bendove i svirke izdvojio kao tebi najdraže?

 Ljuba: Naravno, uvek sam se radovao svirkama/koncertima. Trenutno nestrpljivo isčekujem Being As An Ocean u Domu omladine, bend čija je muzika dovoljno iskrena da ima umetničku vrednost. Scena Novog Sada ima odlične bendove, publiku i organizatore. Voleo bih da izdvojim par bendova: prvi sam čuo pre tri godine, dok je jos Kađu Lik svirao gitaru i nosio dres Steve Nesh-a, GOMP; a drugi je First Flame, bend čiji su nastupi uvek emotivni i koji u svom korenu ima samo ljubav prema muzici i stvaranju. Što se tiče lokalnih svirki… Gnarwolves i Despite Everything u CK13 u organizaciji Rebuild Collective je bila najbolja u poslednje vreme.

Na koje probleme najčešće nailazi jedan mladi pank rok bend poput vas u Novom Sadu?

 Ljuba: Naš najveći problem koji imamo je to što smo svi u bendu aktivni pušači nikotinskih štapića pa kad dođemo na probu moramo da delimo istu kesicu duvana, jer ne bismo imali da platimo termin Siniši iz PP-a ako kupimo cigare. Mada, sad smo nabavili sponzora – Maravića, drugara iz Beočina koji nam mota cigare za dž.

Imate li u planu neka snimanja možda, neko izdanje?

 Ljuba: Trenutno, na repertoaru imamo osam autorskih pesama. Planiramo da do kraja leta snimimo EP pod nazivom “It’s Not Big Enough”, koji će sadržati pet pesama skejt pank/pop pank vajba. Sredili smo art work, samo još da sredimo pare za snimanje i to je to.

Sve najbolje u školi i u panku. Poruka mladim bendovima i vršnjacima za kraj?

 Ljuba: Ljudi se često izgube na svom putu. Pogotovo ako idu sami. Često zaboravljamo ili zaobilazimo moralne vrednosti. Zvučni talasi koje proizvodimo kao bend prostiru se u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu, ali stižu do ljudi koji nisu upali u zamku sistema, onih koji misle svojom glavom, ljudi sa svojim stavom. To je važno. Poruka je vrlo jasna! Muzika treba da bude iz ljubavi i strasti prema istoj. Emocija treba da se prenosi na instrument, jer to je jedan od načina da se izrazimo, ostavimo utisak na druge i uspomenu na vreme. Hvala na lepim rečima i vidimo se u Fabrici!

Self Titled 

Comments

comments

Tags
Close