IntervjuiSrpski

Niyazov

Otkud naziv Niyazov uopšte, ko se od vas bavi/o istorijom i izučavanjem Saparmurata Nijazova, doživotnog predsednika Turkmenistana koji je preminuo par godina nakon osnivanja benda?


Spaske: Bend je krstio Toljaga dok smo pili pivo na bulevaru i mlatili slamu oko toga kakav bend ćemo da pravimo. Bio je fasciniran obimom diktature koju je Turkmenbaši sprovodio, a meni se ime svidelo zbog tog istočnjačkog prizvuka.

 

Niyazov se dugi niz godina muva na sceni, ali je nekako utisak da vam je svima to bio usputni bend, da ne kažem projekat. Može li objšsnjenje iz tvog ugla kao pokretača cele priče?

Spaske: Sa moje strane, Niyazov je nastao jer Ground Zero nije hteo da svira pankerske pesme, a bilo ih je dovoljno da se pokrene novi bend. A i postao je bolno spor. Toljaga je bio krast kopile u Lockdown-u i želeo je bend u kom će nesmetano moći da drži govore između pesama, Gači je bila životna želja da ostvari pevačku karijeru jer je sve ostalo već svirao, Basari je trebalo malo čukanja posle izlaska iz No Abuse-a a Crvenković jr. je hteo da ima prvi bend. Od kada smo se prvi put sastavili, nismo se specijalno cimali, već su se stvari nekako spontano dešavale kada se okupi dovoljan broj entuzijastičnih ljudi. Tu pojavu smo kasnije nazvali “entuznijazov”.

 

Od starta ste krenuli kao crust bend, kako bi definisao vašu muziku i koji su vam najveći muzički uzori?

Spaske: Muzički, to je najbolji mogući upliv hevi metala u pank, sa slobodarskim tekstovima. Sto se tiče uzora, identifikujemo se sa ljudima koji su ostrašćeni bukom i socijalom.

 

Bilo je i čestih promena sastava, predstavi nam aktuelnu ekipu koja je nedavno odsvirala koncert u CK13?

Spaske: Niyazov funkcioniše više kao pojava ili neka vrsta institucije, nego kao bend, pošto je dvocifren broj ljudi prošao kroz bend i ne postoji ni jedan član koji je svirao sve svirke. Tri člana su nedavno migrirala u inostranstvo i skroz je moguće da Niyazov nastupi tamo negde u njihovoj nekoj postavi. Postavu koja će da deluje na ovim prostorima u narednom period činimo: Ivan Duh Gačević i Marko Bečejac (No Regrets) za mikrofonima, Marko Savić – Markone (Become As One) na basu, za bubnjem je Nenad Jovanović – Neša Manijak (Ground Zero) i ja sviram gitaru. Bilo koji stari član je uvek dobrodošao da nam se pridruži.

 

Za ovih skoro deceniju i po odsvirali ste ne mali broj koncerata, kako kod nas tako i preko, koji period je bio najaktivniji i šta bi izdvojio kao najsjajniji momenat benda?

Spaske: Nama je svako dešavanje hajlajt!

 

Postoje li konkretni planovi za budućnost, neko snimanje, objavljivanje, turneje…?

Spaske:  Imamo skoro gotov materijal već preko dve godine, čekamo još samo malo da ga objavimo. Entuznijazov je u porastu pa ćemo da vidimo šta će ovaj talas da donese…

 

Dugo se motaš po svirkama… koji period NS scene bi izdvojio kao najbolji iz tvog ugla i šta vidiš danas kao najveći problem?

Spaske:  Naravno, najsnažniji utisak ostavio je period kada sam tek ušao u svet svirki, Chamelot kod mašinske škole, Kimono na Telepu i kasnije Kapija bila su mi omiljena mesta dešavanja a Unison, Vrisak generacije, Kataklizma zvuka, TBGISO i Blitzkrieg omiljeni bendovi. U međuvremenu lokalna scena je prošla kroz puno različitih faza, i mislim da je u redu da se stvari stalno menjaju. Današnju situaciju posmatram kao takvu da je skladu sa vremenom. Ima odličnih bendova, mesta za svirke su nam najbolja do sada, ali su ljudi trenutno prezasićeni ovom vrstom provoda. I to će proći.

Niyazov

Comments

comments

Tags
Close