IntervjuiSrpski

Lazarath

Lazarath, najveće osveženje na novosadskoj sceni u poslednjih par godina i skup članova koji je do juče bio gotovo nezamisliv. Nisam siguran da su Ćata, Nemanja i Gricko ikada ranije svirali ovu vrstu muzike. Jedino su Kara i pevač Pišta imali dodira sa bendovima koji peglaju HC. Gde se nađoste i otkud ideja uopšte da se svira ovakva muzika?

Mića:  Zima 2013. Bečej, svirka Bayoneta… na pauzi između bendova počeo sam sa Papetom da pričam o muzici onako generalno. Pre toga smo se poznavali, ali ne baš toliko intimno. Za mene lično, od te večeri pa na dalje, bilo je jasno da ćemo pržuckati malo, ako ništa drugo bar u mojoj sobi. Tako je i bilo. Shvatili smo posle par sklopljenih ideja i rifova da nam treba bubnjar. Pape se za to pobrinuo i pozvao Ćatu. Posle toga je u bend upao Gricko i na kraju Pišta. Gledao sam ga na par gigova sa njegovim starim bendom Remedy, i tada kao i danas, tvrdim da je on najbolji pevač i frontmen za ovakvu vrstu svirke,možda baš zbog toga što mu srpski jezik nije maternji, pa se ne oseti taj ružni engleski sa naškim akcentom, što 99% bendova sa ovih prostora ima kao problem.

Karinjo: Bitno je napomenuti da smo Mića i ja prvobitno zamislili da radimo stvari u nekom thrash metal old school fazonu, NY škola. Ali kad smo se našli kod njega, i kad je svako od nas istresao šta je imao, ispalo je ovo što danas radimo. Mjetal ne umemo, znamo samo prljavo! I ja sam veoma zadovoljan. Jbg, ne volim jebeni šablon, i zato mi je drago što je svako od nas nešto uneo svoje, nešto drugačije. Naravno, najbitnije je da se sve to dobro upakuje i dobitna kombinacija je zagarantovana.

Ćata: Kara i Mića su već odgovorili kako je sve nastalo. Što se mene tiče, ja bih Karu pratio i u narodnjake pošto me nijedan basista ne vozi kao on. Tu negde pre nego što će on izaći iz Bajoneta kukao sam mu kako mi nedostaje nekakvo krljanje, i par meseci kasnije me zove, kao “ej, jel se sećaš onog što smo pričali…” – i to je bilo to. Ne bih rekao da je HC nekakva džinovska novina za ostale članove. Jeste da nismo nikad svirali u ovako upakovanom bendu, ali nije ni da se Lazarath i sve drugo što smo svirali razlikuju kao dupe i glava. Sve je to isto izvorište, i sve su nas manje-više isti bendovi odgajili.

Photo by: Milomir Gluhajić
foto: Milomir Gluhajić

Kako tumačite činjenicu da je publika sa oduševljenjem reagovala na samu pojavu Lazaratha? Ne pamtim da je neki bend imao bolji debi nastup kakav je bio vaš u DC-u.

Mića: Mislim da je glavni razlog dobre posete što smo snimili pre toga demo sa 5 pesama, ljudi su prepoznali energiju i dobro udaranje u tome. Naši prijatelji su takođe bili radoznali da vide kako sviramo thrash crossover hc shit, pogotovo što nikad niko od članova Lazaratha nije bio muzički u tom filmu…

Karinjo: Da, bilo mi je malo čudno posle prvog nastupa… ljudi su prilazili i većina njih su bili oduševljeni. Bolji prostor nismo mogli da nađemo za prvi gig. Definitivno je snimak zaintrigirao ljude da dođu na koncert. Pa, brdo ljudi je došlo iz Beograda, vozom, da bi nas gledali.

Ćata: Mislim da ključ misterije leži u činjenici da smo jako dobri 🙂 Ne znam, stvarno. Sve se desilo jako brzo, od prvih proba do snimanja i svirki. Bend jedva da postoji pola godine. Stvari se dešavaju toliko brzo da ne stigneš ni da razmisliš o njima. To je super i nadam se da će tako da ostane.

Snimili ste na brzaka dva seta pesama (kontam da će ovaj drugi biti gotov do TBP), da li je u planu neko zvanično izdanje?

Mića: U planu je da sa novim setom pesama pokušamo ponuditi nekom od inostranih izdavača. Po meni, izdavačke kuće su izgubile poentu i smisao ako možeš sam da se izorganizuješ i uradiš sve u DIY fazonu. Ali s obzirom da smo malčice zagazili u godine, i da ne živimo u istom gradu, izdavač bi bio jako poželjan.

Karinjo: Četiri nove stvari su završene još polovinom aprila i snimak preuzimamo ovih dana. Ako nam ništa ne uspe preko, poznajemo jednog preteranog lika koji bi to učinio za drugare, he, he,… Ali do TBP, nećemo ništa o tome.

Da vas pitam generalno za planove nisam siguran da ću dobiti tačan odgovor, ali ajde da vas čujem šta ćete raditi tokom leta, jeseni, do kraja godine?

Mića: Posle 2 Be Punka, ponovo ćemo biti pauzirani, jer Pišta ide na dvomesečni rad u Berlin. Nakon toga, negde u septembru ćemo se ponovo naći u Novom Sadu da snimimo nove pesme i uradimo koji koncert po Balkanu. Sledeće godine, ako uspemo da nađemo izdavača, pokušali bi da dogovorimo neku turnejicu po zapadnoj Evropi.

Karinjo: Mića i Pišta neće biti tu, što ne znači da ostatak benda neće raditi. Više će to biti neke kućne varijante. Ima već brdo rifova u najavi, i stvarno je problem kad nismo svi na okupu. Ali se ne damo i bićemo vredni… Letnja pauza je obavezna, i kao što Mića kaže u septembru bi trebalo da odradimo još par koncerata, eventualno i taj studio…

Ko pravi stvari, obzirom da je Mića od nedavno nastanjen u Nemačkoj, da Ćata svira u još šurnajs bendova, da pevač Pišta nije iz Novog Sada…?

Mića: Stvari pravimo uglavnom Kara i ja, mada se i Gricko dao u stvaranje. Uglavnom sve počinje od dobrog rifa.

Ćato, kakvo je za tebe iskustvo Lazarath obzirom da je najžešće što si do sada svirao bila stvar “Royal Drinkers” i kako uspevaš da postigneš i ovo i Shoplifters koji je snimio sjajan EP i Red Union?

Ćata: Lazarath je iskustvo koje nastavlja da me iznenađuje svakom novom pesmom koju napravimo. To nema veze sa konkretnim stilom benda, već sa činjenicom da konstantno imamo otvoreno uvo i otvoren um, te da se ne plašimo da zagazimo u nešto nepoznato i pronađemo način da to sve funkcioniše. Da ne serem previše, jako je zabavno.

Što se tiče žestine, trebalo je malo vremena da mišići počnu da me slušaju, ostalo je već bilo u glavi s obzirom da HC slušam (i delimično sviram) gotovo dve decenije. Setićeš se i sam onog Nospeedlimit sessiona kod Raduleta, a ni Mitesers ni Bonebreaker se nisu plašili da zapraše onako ljudski.

Hvala za pohvalu za Liftere. Meni ništa od toga nije posebno teško pošto muziku volim više nego bilo šta drugo u životu (znam, tužno). Takođe, ceo život sviram u luzerskim bendovima koji široku javnost baš nešto i ne intrigiraju, pa posledično i nemam brdo obaveza oko njih. Malo odgovornosti, malo nezrelosti, puno ljubavi i sve se to postigne.

Kolike su šanse da ovaj bend potraje i ostavi dublji trag?

Mića: Šanse su 50-50. Nažalost niko od nas ne živi od muzike, svi imamo svoje živote i to nam je prioritet.

Karinjo: Stvarno bih voleo da ova priča zaživi, jer to je ono što sam konačno, nakon svih ovih godina sviranja, i dočekao. Mislim da sam zaokružio komplet priču. Skupina od pet ljudi koji znaju šta žele, koji učestvuju u svemu ovom i daju sto posto sebe. Za ovo se živi!

Ćata: Voleo bih da verujem da će ovo potrajati pošto mislim da smo sva petorica svesni koliko smo srećni da smo nabasali na ovako dobar miks karaktera, ideja i stilova, ali to nikad ne možeš da znaš. Svi živimo u različitim okolnostima, a okolnosti znaju da sjebu i najbolje stvari. Videćemo.

Photo by: Milomir Gluhajić
foto: Milomir Gluhajić

Koja bi vaša bila preporuka zbog kojeg benda vredi doći na To Be Punk?

Mića: Moja preporuka bi bila Zagrepčani Black Gust i Divided Minds.

Karinjo: Aaaaa, the Crack! Favoriti! Čekam ih godinama i mislim da ću odapeti. Naravno, tu su još Vitamin X, Black Gust, The Bridge (ni blizu ko Hitman, al dobri), Anti you…

Ćata: Meni je lično ovogodišnji line up možda i najbolji do sad. Izdvojio bih bezobrazno dobre Black Gust i stare drugare GTŽ koji su neopravdano dugo čačkali sopstveni kolektivni pupak. Biće zadovoljstvo videti ih ponovo u akciji.

Za kraj, otkud ideja za naziv benda i čemu pentagram u logotipu?

Karinjo: Prvenstveni naziv benda je trebao da bude kao naziv našeg EPija ili dema (Devil Can Have Me), šta god već. Ali sasvim slučajno, dok smo radili gitare, u studiju je bio prisutan Dulles, koji je iz keca istresao ime Lazarat. Kružio je po youtube klipić/reportaža nekih strendžera o mestu Lazarat na jugu Albanije čija je glavna i osnovna delatnost uzgoj marihuane-kako grozno zvuči ta reč, ogromne plantaže su u pitanju, nezaposlenima ulaz zabranjen… S obzirom na malo opušteniju atmosferu, svi smo ga oberučke prihvatili. Mi smo ga još dopunili i zaokružili u pentagram, jelde. Ipak je prva zamisao bila da sviramo thrashčinu, otuda i taj pentagram. I nama se dopada… a na ljudima je da misle šta god im je volja.

Zgro

Comments

comments

Tags

Slični članci

Close