IntervjuiSrpski

Knuckledust

Ovaj intervju bio je spreman za prethodni broj ali jednostavno nije bilo mesta za njega, a bila bi nepravda da smo ga izostavili u potpunosti. Iako nije frižak, gotovo svi odgovori su i dalje aktuelni. Knuckledust je svim poštovaocima tvrodokornijih HC/metal nabadačina itekako poznata ekipa, koja od 1996. godine, ponekad više ponekad manje, aktivno šara širom Evrope. Bend čine Pelbu, Wema, Nic i Ray i istog trenutka kad im je Zgro spomenuo da želimo da radimo intervju sa njima, svi su se skupili da odgovaraju. Jedno od prijatnijih iskustava sa bendovima, teklo je ovako.

(Zaviša)

Aktivni ste od 1996. godine I niste imali nikakvih promena u sastavu benda. Kako ste uspeli da izgurate u istom timu tako dug period, s obzirom da osim SOIA, ne mogu da se setim nijednog drugog benda da je izdržao toliko zajedno?

Wema: Mi i U2, rekao bih. Drži nas međusobna neprestana mržnja ha-ha. Šalu na stranu, mislim da je prvenstveno razlog to što nemamo pritisak koliko ćemo ploča prodati, koliko bismo trebali velikih koncerata uraditi… Mi samo volimo da se družimo. Tako je bilo i evidentno će tako i ostati. Da postoji jedan član ekipe koji bi predložio da treba da odemo u neke komercijalnije vode, mislim da bi ga ostala trojica u bendu poprilično glasno ismejala tako da odmah skapira da to nikako nije opcija.

Uradili ste split sa američki mbendom Indecision čiji se gitarista, Justin Brannan,skoro kandidovao da postane član gradskog veća u Njujorku. Kakvo je vaše mišljenje o ovakvoj vrsti uključenosti u politiku i da li mislite da može biti efektno u stvaranju neke promene, ako ne na globalnom, barem na lokalnom nivou?

Wema: Zaista cenim Justina, on je veoma inteligentan i ima svako pravo da bude politički aktivan. Da sam ja u pitanju, to bi bilo jako loše. Bio bih kao Donald Trump… samo ne rasista. Previše sam glup za to a morao bih i da nabacim neku frizuru kao Donald. No, vratimo se na Justina – on je ozbiljan tip, tekstovi tog benda su veoma društveno i politički angažovani, dok mi pišemo uglavnom o sranjima na ulici.

Pelbu: U hardkoru, mi pokušavamo da napravimo neke promene spolja dok on ima priliku da nešto drugačije napravi iznutra i može biti mnogo efektivniji u tome nego mi i to je sjajna stvar.

Nic: Politika nije ni malo laka igra te s toga samo poštovanje za tog čoveka.

Ray: U svojoj biti, hardkor konstantno priča o problemima u društvu i kako se određena socijalna pitanja rešavaju u istom. To što on radi i to što mi činimo putem muzike, pa ne vidim veliku razliku u tome i to je super.

Wema: Lik ima muda da izađe na onu ogromnu binu, znajući da s druge strane ima dosta ljudi koji se ne slažu s njim. Ali on je tamo jer veruje u to što čini.

Ray: Sećam se nekog lika iz britanskog Parlamenta koji je kačio fotke sa Madball nastupa. To je bilo čudno ha

Kako je Brexit uticao na život u Britaniji danas?

Wema: Velika Britanija je, trenutno, jebena katastrofa. Sve je sjebano. Narod je podeljen 50/50 i niko ne zna za šta zapravo želi da se zalaže i sad se događa to da neko donosi odluke za mene, i to neko za koga ja nisam glasao. Mnogi su glasali za Brexit i nisu znali šta rade u tom trenutku. Sada, kad su svesni šta se desilo govore – Sranje, nisam trebao glasati za to.

Nic: David Cameron se kockao sa Brexitom, mislivši da se neće obistiniti i sad mi trpimo posledice takve odluke. EU trenutno ima moć ali ne zna kako da postupa. Ukoliko dobiju odobrenje da vode stvari, pola nacije koje je glasalo za Brexit će reći – ali mi nismo za to glasali! Izglasano je da mi sami donosimo odluke. Sve u svemu, sjebana situacija.

Wema: Dodao bih samo još da, tokom Svetskog prvenstva, nikad nisam video Englesku tako ujedinjenu. Ljudi su izašli na ulice, sa zastavama, stvarno divan prizor te se nadam da će deo te groznice da se…

Ray: Ma kakvi, čim su primili drugi gol od Hrvata, mogu da se opkladim da su krenuli opet sve da mrze, da budu rasisti, seksisti itd. Garantujem ti to! Sad je sve u normali ha-ha.

Kako biste opisali London u jednoj rečenici?

Ray: Strava mesto ha-ha!

Nic: Odlično mesto za posetiti ali ne i za živeti u njemu.

Wema: Skupo.

Pelbu: Skank! Dosta se puši u Londonu, svuda se oseti miris.

Pelbu, vodiš “Rucktion” izdavačku kuću od 1997. Koliko često izdajete nešto novo i da li vi ganjate bendove ili bendovi ganjaju vas?

Pelbu: Pomažemo prijateljskim bendovima ali znaš kako, od hrpe bendova koji postoje, samo šačica njih može da se posveti bendu u potpunosti i većina svira zato što to voli ali ne mogu da budu non stop na turneji. Ako nisi non stop na turneji, znači da ne možeš da promovišeš sebe više od tih par koncerata na svakih par nedelja koje uradiš u Londonu i okolini. Mi to radimo jer volimo to i sav novac koji “zaradimo”, ulažemo u izdanja drugih bendova, kako bi i oni izdali albume.CD-ovi nisu toliko popularni danas, radimo nešto vinila ali ni toga ništa puno pošto je skupa rabota.

Wema: Vinili jesu popularni ponovo ali se i dalje ne prodaju u dovoljnom broju. Sve ide online te da bi izdavačka kuća zaradila neki keš postaje skorone moguće. Moraš to raditi iz ljubavi i ovi ljudi nisu nikad uzeli da rade bend koji je prethodno već bio pod nekom drugom izdavačkom kućom. Ne uzimaju bendove, već stvaraju bendove, što je odlično.

Šta je hardkor danas? Ima li kakve poruke u muzici koja se stvara ili se sve svodi na skupoceni merch?

Nic: Kao što vidiš, mi nismo doneli nikakve majice sa nama ovde. Neki ljudi su ih hteli i možda smo i trebali poneti ali jebi ga. Kad smo ušli u ovu priču pre 20+ godina, hardkor je bio drugačiji i to treba prihvatiti. Neću sad srati kako je ranije bilo puno bolje pošto nije jer je scena i tad imala problema. Sad je drugačije ali poštujem šta klinci pokušavaju danas da urade. Možda nije po mom ukusu ali poštujem trud.

Wema: Postoji neka vrsta patenta koji se prati. Kad smo mi kretali, morali smo proći kroz sve one početničke greške kroz koje bendovi prolaze dok danas, sve možeš da izguglaš i da preskočiš par koraka. Ako nemaš puno kreativnosti, potrebno je da daš gas i više ulažeš u rad, rad, rad…

Ray: Na početku nije bilo koncerata gde bismo mogli da se ubacimo da sviramo. Mi smo sami pravili sebi koncerte! Danas vidim da se bendovi žale kako se nisu dojmili publici. Hej, ispoštuj to što uopšte imate koncert!

Pelbu: Nije uvek do benda, ima i do publike. Ljudi su umeli da prelaze duge distance kako bi videli neke koncerte a danas je sve to puno lakše i dostupnije.

Wema: Desi se ponekad da budu 3 ili 4 koncerta u Londonu isto veče, sve vrste HC-a koje možeš da zamisliš. Jebeš to, hajde svi zajedno da radimo, da napravimo jedan veliki koncert ali sam svestan da to tako ne funkcioniše danas. Previše ega je zastupljeno.

Pelbu: S obzirom da sam deo starije generacije, moram napomenuti da je bitno prihvatiti promene. Klinci danas drugačije žive i ne možeš sad premotavati sat unazad već živi i ti tako…

Wema: Ima super mladih bendova koje i mi sami iscimamo ukoliko žele da sviraju sa nama, želimo da im pomognemo.

Pelbu: Stariji likovi moraju da se adaptiraju. Mi smo naš prvi demo sa četiri pesme snimili i izdali sami. Danas, bendovi snimaju u nadrkanim studijima, kroz nedelju dana već štampaju majice i jbga, tako je. Lično, više volim da te stvari teku nekim prirodnim tokom, sad koliko je to moguće danas, ne znam…

Ray: Danas su svima dostupni i svi znaju da koriste te softvere. U naše vreme, nismo znali ni kompjuter da upalimo ha-ha.

Nic: Poštujem to kakva je scena danas. Ništa bolja ali takođe ni ništa gora no što je bila nekad.

Koje, trenutno aktuelne UK bendove, biste preporučili?

Wema: Life Betrays Us, Proven, Balance, Cold Hard Truth, Malevolence…  Postoji baš puno bendova ali mislim da će Malevolence baš postati velik bend.

Šta preferirate – velike festivale ili manje, klupske koncerte?

Nic: Koncerti kao ovaj danas… to je jedno sjajno životno iskustvo. Volim veliku binu ali takođe mi je super i na manjim binama gde ljudi padaju preko tebe, sjebavaju ti opremu… Lepota hardkora je ovaj miks gde, danas sviramo veliku binu, sutra ćemo možda svirati pred 20 ljudi.

Wema: Volim od oba pomalo. Da jedno radite non stop, ne bi zaista bilo ništa posebno u tome tako da mi je sasvim OK da s vremena na vreme možemo da tripujemo da smo rok zvezde, na bar jedan dan ha-ha.

Nic: Ovo je nama kao godišnji. Doleteli smo zbog jednog koncerta i kad završimo, vraćamo se nazad na posao u ponedeljak.

Ray: Iskreno, više volim manje koncerte. OK mi je i ovo naravno, ali sve u svemu, daj samo da sviram.

Koju zemlju niste posetili do sada a voleli biste?

Wema: Hong Kong, Japan…

Pelbu: Možda Južna Amerika. Ja sam poreklom iz Perua, bilo bi super imati tamo koncert.

Nic: Zeznuto je otići na ova mesta pošto je skupo doći do tamo, mi smo švorc te ukoliko nam neko ne plati, nemamo kako da se dovučemo tamo.

Ray: Bilo bi dobro otići na Antarktik, tamo niko nije svirao… Šta, Metalika je svirala? A, jebi ga, onda neću tamo. Ajmo na Island, recimo.

Wema: On je tako mizerni gotičar, samo hoće da svira po tim hladnim zemljama. Voli tamu i hladnoću. Pravi gotičar.

Omiljeni fudbalski klub.

Nic: West Hem. Idem na tekme od neke sredine 1990ih.

Wema: Arsenal.

Ray: West Hem. Ja zapravo živim na stadionu fudbalskog kluba Leyton Orient. Sad ću ti pokazati fotku ha-ha. Oni su mi komšiluk, ali da West Ham je broj jedan. Dovukli smo 7 novih igrača, mladi su i sveži, imamo Pelegrinija na klupi, ima sve da dobijemo. Arsenal ima novog trenera ali ne i igrače pa…

Nic: Znaš ko će osvojiti Premier ligu? Liverpul. Mogao bih da se opkladim!

Kako se osećate povodom učešća Engleske na Svetskom prvenstvu, izgubili ste u polufinalu?

Ray: Čoveče, još smo sjebani od jučerašnjeg poraza, nemoj to da nas pitaš.

Nic: Mislim da to niko nije očekivao. Večito gubimo i samo smo jednom, za mog života, stigli do polufinala i to 1990. Mislio sam da ćemo dobiti Hrvatsku ali da ćemo u finalu izgubiti od Francuske. Juče smo baš bili sjebani što smo izgubili i budim se jutros, i još gore mi je. Šta, sad treba da igramo sa Belgijom za treće mesto, utakmicu koju niko ne želi da gleda… Samo idite kući, ljudi.

„Only Fools and Horses“ ili „Men Behaving Badly“?

Svi: Only Fools and Horses!

Nic: Najbolja serija ikad.

Wema: Sećaš se one scene kad se Rodni pravi da je teniser i pitaju ga – Šta više voliš, travu ili astroturf? I on odgovori – nemam pojma, nikad nisam pušio astroturf ha-ha-ha.

I intervju smo završili prepričavanjem scena iz „Mućki“ i priči o fenomenu popularnosti serije u ovim krajevima. Sve u svemu, Knuckledust – strašna ekipa.

 

Knuckledust facebook

Comments

comments

Tags
Close