IntervjuiSrpski

HakAttak

Mislim da nas i ne interesira da tražimo nekog izdavača vani. Možemo napraviti sami sve što hoćemo. Vidim da lokalni bendovi uglavnom sami izdaju svoj materijal, a neki “uspešniji” to rade za strane izdavače… Svako radi svoje. Ne brinemo se oko toga. Šta bude bude.

Moram priznati da o bendu Hak Attak nisam imao pojma dok ih nisam video na Monte Paradisu. Slovenačka četvorka je otvorila prošlogodišnju ediciju festivala i bukvalno oduvala. Odlična uvežbanost, brza muzika i dobra priča između pesama retko su koga ostavili ravnodušnim. Bend je par godina aktivan, ima iza sebe već solidan broj izdanja i svirke u celoj ex Yu sa čestim izletima po Evropi. Ekipa radi i festival u svom mestu i redovni je posetilac gotovo svih festivala u okruženju. Hak Attak su: Ema, Prizl, Mihc i Šmid koji je i odgovarao na pitanja.

 

Kada ste počeli sa radom i da li vam je to prvi bend? 

Šmid: Počeli smo početkom 2016. Naš gitarista svira već 15 godina bas gitaru u drugom punk bendu Fršlus, dok je nama ostalima to prvi bend.

Šta zapravo znači Hak Attak?

Šmid: Hahaha … bend treba da ima ime pa smo morali nešto izmisliti. Znači “napad krampa” … kao domaći bend Krampfesta, kojeg organizira ekipa iz benda.

Kako opisujete svoj zvuk?

Šmid:Niko ne stavlja definiciju zvuku u prvi plan, sviramo jer volimo svirati. Bitna nama je brzina, buka i distorzija … zvuk naše muzike nas odražava. Jednostavno treš!

Imate dva albuma, jedan je upravo izašao. Po čemu se oni razlikuju, mislim upravo na sam zvuk benda?

Šmid: Pošto smo većina nas prvi put u bendu, učimo se iz dana u dan. Tako da odrastamo sa našom muzikom. Bolji, lošiji, to ne postoji, na oba albuma ideja i naše razmišljanje je isto. Na drugom albumu muzika je malo brža i pesme su kraće.  Sve naše snimke iz studija smo snimali od jednom. Znači da nije svaki instrument snimljem posebno i više nam znači live performans a ne čisti studijski zvuk. Tako da više truda i energije ulažemo u koncerte nego u samo snimanje.

U međuvremenu je izašla i kompilacija slovenačkih bendova “Screams From The Basement”. Koliko je bendova na njoj i da li ste vi lično sudelovali u objavljivanju te ploče ili je to neko drugi objavio?

Šmid: Na kompilaciji se nalazi 21 aktivan slovenački underground bend. Sama ideja došla je od Bocota iz Extreme Smoke 57, koji je pozvao skoro sve bendove. Svi smo sudelovali i donirali pare tako da je ploča koja je izašla totalni DIY projekat. U ovom duhu napravili smo i snimku pesme, sami u prostoriji za vežbanje. Naš bubnjar je nacrtao cover a svaki bend dodao je svoj art za flajer. Ako još nemaš ploču, potrudi se da je nabaviš jer je napravljeno samo 500 komada. Možete se dokopati svog primerka kod bendova koji su na kompilaciji ili preko Krikija iz Kleti/Screams From The Basement.

Imate takođe objavljen i split sa bendom Chikara kao i live kasetu. Ko je Chikara i kako ste došli do ideje da sa njima objavite kasetu? Recite nešto više i o samom live snimku.

Šmid: Band Chikara je noise hardcore punk band/projekat iz Bosne i Švedske i rade puno splitova sa različitim bendovima. Tako su pitali i nas da li bi hteli da imamo split izdanje sa njima. Kaseta je izašla za Underground Disco iz Beočina. Live kaseta je snimljena na Radio študent u emisiji “Afterparty”. U toj emisiji bend svira live u etru radija. Snimak za emisiju smo kasnije stavili na kasetu jer nam je zvučalo super i bio je džaba. Kasetu smo napravili sami.

Kakvu komunikaciju imate sa scenom u regionu i da li više podrške dobijate iz ex Yu zemalja ili od komšija sa zapada?

Šmid: Slovenija je mala država, samim tim je i scena mala, ali jaka. Međusobom se svi znamo. Podržavamo se što se kaže i na koncertima a i sa merchom. Takođe poznajemo  puno ljudi iz drugih država, koje smo uglavnom  upoznali na različitim festivalima po ex-Yu i u Europi. Podrška je jaka na  većem delu Balkana. Do sada sve funkcioniše dobro.

Šta je za distibucijama/izdavačima u Sloveniji?

Šmid: Što se tiče distribucija/izdavača, više manje je sve DIY. Svaki bend distribuira i objavljuje  sam za sebe. Bar ove koje mi pratimo i koje poznajemo a deo su punk scene.

Objavili ste album sami, zašto? Da li imate neke kontakte za izdavanje u inostranstvu?

Šmid: Album smo objavili sami. DIY je za nas logično i najjeftinije rešenje.  Mislim da nas i ne interesira da tražimo nekog izdavača vani. Možemo napraviti sami sve što hoćemo. Vidim da lokalni bendovi uglavnom sami izdaju svoj materijal, a neki “uspešniji” to rade za strane izdavače… Svako radi svoje. Ne brinemo se oko toga. Šta bude bude.

Koliko vam uopšte znači da imate fizičko izdanje, zašto jednostavne ne zakačite sve na internet i to je to?

Šmid: Pošto smo odrastali u veku bez internet, više nam znači fizičko izdanje. A i sakupljanje ploča, kaseta i CD-a nam je hobi. Volimo kad možeš imati muziku u rukama. Šta ćeš ti slušati kad ti internet ode u kurac?

Da li je DIY scena u Sloveniji jedinstvena ili je žanrovski /ideološki podeljena  ? Ako jeste kojem delu vi pripadate i šta uzrokuje deljenje ionako malobrojne ekipe? Koliko misliš da je to dobro?

Šmid: Kao što sam rekao, Slovenija je jako mala i scena je tolika da se uglavnom znamo svi među sobom tako da mislimo da nema većih podela. Kao što su pank načela širom sveta, isto je kod nas. Ne podržavamo bilo kakvu diskriminaciju, zato među nama i nema ideološke fragmentacije. Svi idemo na koncerte u okruženju i podržavamo scenu. Isto je i što se tiče organizacije. Postoji dobra komunikacija među klubovima, festivalima i bendovima,  svi se podržavamo. Pričamo za underground scenu. Veliki komercijalni festivali i bendovi nas ne interesuju.

Sa kime recimo nikad ne bi svirali? Ne morate da navodite imena bendova nego samo sa kakvim stvarima nema kompromisa a prisutni su?

Šmid: Nikad ne bi svirali na nekom komercijalnoj manifestaciji gde caruje samo kapitalizam, gde nije važno mišljenje nego samo keš i profit. I naravno gde postoji netolerancija i ljudi i prirode, toga ne želimo biti deo.

Sloveniju krasi to što ima male klubove širom zemlje. Mladinski centar u Cerknu, Unterhund u Ormožu, i vi takođe imate Svenak klub, zar ne? Šta je sa Ajdovščinom? Gde još ima malih klubova koji su voljni da organizuju koncerte hardcore/punk bendova i kako uopšte tako mala mesta uspevaju da imaju klubove?  U Srbiji je situacija dosta koncentrisana oko velikih gradova. U onim manjim je to dosta slabo, dok su u velikim gradovima to uglavnom klubovi privatnog vlasništva.

Šmid: Da, u Sloveniji ima puno klubova i u manjim gradovima koji su uglavnom dobljeni od lokalne zajednice. To je nakako ostalo još iz bivšeg sistema kad su mladi ustanovljavali domove omladine i ekipa se još i danas bori/radi za to. To je super i to krasi našu zemlju. Više problema ima sa skvotovima. Većina skvotova u kojima su se dešavali koncerti sada su zatvorieni, ostali su samo još oni najveći i najstariji (Metelkova i Rog). Ali ima puno klubova u svakom slučaju. Kao što si rekao tu je Swenak u Idriji, potom CMAK, dok u Ajdovščini još radi klub Baza, MCK u Krškom, Unterhund u Ormožu, Trainstation u Kranju, u Slovenj Gradecu Špajz, Kontejner + Pumpa + MCP u Postojni, MKNŽ u Ilirskoj Bistrici i naravno Pekarna u Mariboru dok su Metelkova i Rog u Ljubljani. Ima ih sigurno još koje sad nismo nabrojali.

Vi radite i Kramp festivalu u Godoviču.  Kako uopste funkcioniše ta priča, koliko vas je uključeno, koje bendove dovodite, koliko je festivala bilo do sada, koliko se ljudi tu okupi, odakle oni dolaze, koje je najveće ime koje je na festivalu sviralo, šta ste planirali za sledeći ako ga bude…?

Šmid: Krampfest je samoorganizirani festival koji je počeo iz dosade nas “mladeži” u gradu. Tako se jednostavno skupila ekipa i napravila punk festival. Počeli smo raditi ovo samo da bi dolazili ljudi u naše krajeve i feštali sa nama. I naravno slušali dobru muziku – punk.  Održava se već 11 godina i sviralo je brdo različitih bendova sa svih strana. Zastupljeni su uglavnom lokalni bendovi ali u poslednjih par godina bilo je gostovanja  iz inostarnstva… Fest je totalno DIY organiziran i održva se kao neki punk piknik. Okupe se prijatelji od svugdje, najviše čini domaća punk ekipa, potom ekipe iz Hrvatske, Srbije, i tamo vamo neki padobranci he-he. Ulaz je bresplatan i skuplja se keš na donacije, da se pokriju troškovi festa. Svi ljudi volontiraju i fest je totalno neprofitan. Ekipa je mala, uključeni su samo dobri prijatelji koji vole pank i dobar provod. Za ovu godinu kao ni za buduće još se ništa ne zna jer je represija države sve jača i takvi događaji su po njihovom shvatanju nemogući i ilegalni. Ali mi se ne damo i sve vas pozivamo 24-26.5.2019 u Godovič na našu rođendansku festu.

Imate dva spota, i oba je radio neko iz benda. Odakle takva inspiracija za spotove?

Šmid: To kod nas radi naš bubnjar Šmid, on se bavi profesionalno grafičkim dizajnom, crtanjem, ilustracijom i slično. Animacija, slikarstvo, video (snimanje/editing) više manje sve neke vizualne scene, to mu je hobi, s tim se bavi od osnovne škole. Inspiraciju za spotove je ipak dobio prilikom pisanja tekstova. Čovek je multitalenat.

Prošle godine ste otvorili Monte Paradiso i svima skrenuli pažnju pričom između pesama. To je pomalo zamrlo a vi eto to praktikujete…

Šmid: Ne znamo di si to vidio/našao, ali to se u biti čisto slučajno i desilo. Mada se niko od nas ne seća, he-he. Između pesama baš i ne pričamo previše, niti to planiramo. Sve radimo po nekom osećaju.

Koliko vam je bitna spika između pesama i kako reaguje publika da li negoduje ili odobrava?

Šmid: Naša pjevačica je vrlo stidljiva i baš i ne priča puno između pesama, ali ponekad padne kakva rječ, tako da nam nije toliko bitna ta spika. Do sad nismo imalo slabih iskustava, i više manje nam ljudi daju podršku.

O čemu govorite u pesmama?

Šmid: Tekstove pišemo sa razlogom i svaki ima neku našu priču. Od “animal liberation” preko “fuck police”teme  do čiste zezancije. Ljudi mogu  pročitat tekstove na našem izdanju (zato ga volimo) i skapitrati o čemu se radi. Na svirkama uglavnom niko ne obraća previše pažnje na tekst već nam uglavnom samo dobacuju: “sviraaaj”.

Novi album… da li bi nešto menjali?

Šmid: Mi smo zadovoljni i verujemo u to šta radimo. A ako bi nešto menjali, to ćemo svakako i uraditi na sledećem albumu.

Kakva je reakcija publike, kako ide promocija, gde ste svirali u međuvremenu od izlaska albuma i gde planirate da svirate?

Šmid: Reakcija publike je pozitivna. Nismo baš neki promoteri i sviramo stvari sa oba albuma po malo. Redovno sviramo po lokalnim mestima. Ispred nas je još nekoliko svirki, a dok ovo budete čitali mi ćemo već imati iza sebe turneju od osam dana po Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, Holandiji i Češkoj.

 

Svirali ste sa Đornatom u Kombinatu u Zemunu, kako je to prošlo?

Šmid: Da, svirali smo u Zemunu u Kombinatu i u Novom Sadu u Suburbiji. Super su bile svirke i zahvaljujemo se svim frendovima koji su nam omugućili da dođemo u Srbiju. Hvala naravno i svima koji su došli da nas gledaju. U Srbiji imamo puno drugara i uvek nam je lepo kod vas.

Omiljeni bendovi iz Srbije ?

Šmid: Concrete Worms, Vox Popili, Apsurd, Dishumanity, Mutabo, Patareni, Otvoreni prelom, Distress…

 

Kad ćete opet do nas?

Šmid: Doći ćemo u Srbiju kad bude prilika. Nadamo se već ove godine, odnosno kad nas budete zvali. Ovo je naš kontakt: https://hakattak.bandcamp.com, hakattak666@gmail.com

 

 

Intervju originalno objavljen u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close