IntervjuiSrpski

Fiskalni račun

Petak, rano posle podne, centar Novog Sada, poslednji pasaž desno u Zmaj Jovinoj, kafić Crni ovan, sedim za šankom, s one strane je Saka, frontmen bečejskog street punk sastava Fiskalni račun koji je zimus konačno izbacio svoj debi album na disku za SKCNS. Neobavezan razgovor pretvorio se u priču o ovom dobrom bendu, lenjosti njegovih članova, bečejskoj sceni i raznim drugim zanimljivostima.

Fotke: Jimmy, Daniel Toader

Fiskalni račun postoji sad već 12. godinu, može li kratak presek koliko se zvuk menjao i koliko je bilo promena članova do sad?

Saka: Samo jedna. Kad smo krenuli da sviramo u početku je to sve bilo smešno, i muzika i tekstovi. Potom smo jednog člana zamenili, Lazu Kalembera, ali je on ostao uz bend, redovno je tu na svirkama, putovao je s nama, fotkao nas, zaposlen je u Printariji. Umesto njega uleteo je Knorac, naš mladi berberin iz Bečeja. On je svirao u par bendova, između ostalih i u jednom straight edge bendu. Kao da je rođen sa instrumentom.

Koliko ima razlike u zvuku benda danas u odnosu na vreme kada ste počeli?

Saka: Kad kažem da je na početku sve bilo smešno tu mislim već na samo ime benda. Niko od nas nije razmišljao mnogo unapred niti smo očekivali da će cela priča da traje ovako dugo. Počelo je da liči na nešto i da bude ozbiljnije kad nas je mlađi Smuk uhvatio pod svoje. Ubacio je solaže u neke pesme, sredio aranžmane zajedno sa našim solo gitarsitom. On nam je na prvom demu bukvalno sve skockao da to liči na nešto iako nikad nije bio član benda. Dao nam je smernice, pokazao put kojim bi trebalo da idemo.

Koji period je bio najproduktivniji, najaktivniji za bend?

Saka: Nikada nismo bili nešto posebno produktivni. Lenji magarci, uvek nam je sve išlo sporo. A najaktivniji period definitivno je ovaj sada jer nikada pre nismo ovoliko često svirali niti imali poziva za svirke kao danas, a i dalje se sve svodi na svirku/dve mesečno, ali  to je to, to smo mi.

Zašto je to tako, otkud tolika lenjost?

Saka: Ja sam „bad guy“ u bendu, koji cimam i vučem „daj ovo, ajde ono“. Nama je ovaj bend sjajna prilika da se nas petorica družimo. Živimo i radimo na različitim stranama i srećemo se samo na probama i svirkama. Čujemo se redovno, a bend nas definitivno povezuje. Od prvog dana smo bili lenji. Ja ih cimnem sa pitanjem: „hoćemo li probu sutra?“ Neko se odmah javi: „jao nemoj, vidi kako je lep dan, hajmo negde napolje“. Evo sad sam ih zvao da snimamo spot ali je iskrsnuo neki dečiji rođendan valjda. Pa jebo te, ne traju ni rođendan ni snimanje spota ceo dan, ali zamisli da treba da se urade dve stvari u jednom danu… I naš mentalitet, sve je u fazonu biće kako bude, ali jednostavno je tako i verovatno je to i razlog što trajemo ovoliko dugo. I ove pesme koje su izašle nedavno na albumu sviramo već pet godina…

 Je l` živite svi u Bečeju?

 Saka: Da, svi smo manje više stacionirani u Bečeju, ali zbog obaveza nemamo baš vremena da budemo najproduktivniji, takođe nemamo ni vremena za druženje, pa se zato često desi da nam se proba pretvori u neobavezni razgovor o raznim temama uz po koje pivo. To ti je ono “Aj ne sviramo danas.”

Pa radite li na novim stvarima? Pesme su snimljene 2017, ali su manje više dobro poznate publici jer ih već dugo svirate na koncertima. Koliko ih ima iz rane faze benda i kada su one generalno nastale?

Saka: Nema pesama iz te baš rane faze, ali od deset šest su baš stare, snimljene kod Raduleta još 2014, samo što smo ih ponovo snimili za album da bi se uklopile sa preostale četiri koje takođe nisu nove. Za dve smo imali snimljene spotove pre nego što je album izašao pa su ih ljudi uveliko znali. Imamo ideja i planova za nove stvari ali prvo hoćemo da izbacimo još jedan spot.

Zašto vam je trebalo punih deset godina da objavite album, kako nije bilo nekih ranijih izdanja?

Saka: Nikada nismo imali para da sami isfinansiramo izdanje a nismo hteli da objavljujemo rezane diskove. Nismo se nešto preterano ni cimali. Često smo bili i samokritični, nikad nismo nikog molili, bilo nam je bezveze da pitamo SKC a na kraju je ispalo da je SKC zvao nas. Tačno je das mo slali snimke na zapad, nekom se svidelo, nekom nije. Mige nam je dosta pomogao, dao kontakte, mi smo pokušali da uradimo nešto napolju… da li je barijera jezik ili im se jednostavno nije svidelo, ne znam.. Mada, gledam sad, Rusi koji su popularni po Nemačkoj svi pevaju na svom jeziku. Iz koje god države da dođe bend tekstovi su na maternjem tako da sumnjam da je jezik prepreka…

Ko je zadužen za muziku u bendu, ko piše tekstove?

Saka: Muziku pravi gitarista, naš pop, sveštenik budući. Za koju god pesmu sam mu iz prve rekao da je sranje upravo je ta posle postala hit. Tekstove uglavnom radimo on i ja, a aranžmanima se bavimo svi.

Pomenuo si da u poslednje vreme dobijate najviše poziva za svirke. Svirali ste Budimpeštu nedavno (sa Lion`s Law), uskoro idete ponovo. Otkud taj link i kako prolazite tamo?

Saka: Eto recimo ta ekipa iz Pešte, Budapest Rude Boys, 15tak skinsa, oni se baš cimaju, vole nas, organizuju svirke, oni su nas zvali u oktobru pa sada ponovo idemo. Ovaj put je u pitanju neka mala, lokalna svirka za do sto ljudi, gde smo headlineri i koja počinje kasno posle podne jer mora da se završi do 22 časa, što je idealno jer ostaje više vremena za after. Imamo i šestog člana benda, vozača koji ima multiplu, drugara iz Bečeja koji voli da ide s nama. Mi nikada nijedan koncert van Bečeja nismo svirali na naše cimanje i insistiranje, uvek smo dobijali poziv. Kod nas sviramo u pet naseljenih mesta, Subotica, Sombor, Bečej, Novi Sad, možda se još negde nešto organizuje, potom u dva u Hrvatskoj, Mađarskoj i Nemačkoj i to je to…

Kad je bila Nemačka poslednji put?

Saka: U decembru 2015. kada smo svirali u Drezdenu, Nirnbergu i Štutgartu.

Da li ste razmišljali, kad već imate fizičko izdanje, da uradite promo turneju ili bar mini tour da pokrijete tih par mesta u Nemačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji da se ti diskovi rasture ljudima koji vas vole?

 Saka: Što se klasične turneje tiče, ne razmišljamo o istoj. Nije to nešto što bi nas ispunilo na bendovskom nivou. Pojedinačni koncerti su nam u svakom slučaju mnogo zanimljiviji nego klasična turneja. Odradili smo tu Nemačku pre par godina. Išao sam i sa JKMAMKK na turneju, obišao četiri zemlje, što se kaže čekirao sam se i od mene dosta. Ha-ha… Što se tiče našeg izdanja, ono je već poslato drugarima kao i na razne druge adrese po Evropi.

 Kako se desio Zagreb nedavno kad ste delili binu sa Marinom Perazić, je li to stvarno bio „onaj“ Denis & Denis?

Saka: Da, da… Pre dve godine smo svirali na istom događaju. To organizuje naš prijatelj Matija Vlašić sa svojim Torpedo sindikatom. Tip je sjajan, klasičan manipulator po društvenim mrežama. Uhodi onu Šušnjaru iz Magazina, loži se na zaboravljene asove iz 80ih. Taj njegov festival „Punk romantika“ uvek ide po modelu da pozove njemu 4-5 dragih punk bendova, da mu dođe ekipa, drugari, plus jedno to ime iz 80ih. Tu se navuče gomila ljudi i onda kreću bahanalije. Odličan ketering, brdo klope i cuge, hosteli, totalno ludilo. Močvaru je i ovaj put rasprodao, 700 karata. Pre dve godine je headliner bio izvesni Vitasović Alen koji je neki njihov Željko Samardžić. Ispred se skupili panksi bez karata, ovaj ih je sve pustio free unutra, jer su šminkeri isplatili koncert. Na to veliko ime uzme kintu kojom onda pokriva ostatak line upa. Dođu šminkeri ali i brdo panksa. Mi smo sad svirali prvi i već tokom našeg nastupa bilo je preko 150 ljudi koji su znali naše pesme. Posle su svirali Aktivna propaganda, FNC Diverzant, Debeli precjednik. Ludilo. Sjajno veče.

Da li ste imali ikada problema u Zagrebu s bilo kim, pre svega mislim na navijače, s obzirom da si ti aktivan i na Voši…?

Saka: …Uz to smo još levičari i logo benda nam je na ćirilici (ha-ha)… Ma kakvi, uvek je sve bilo OK. Problem sa debilima može da se desi bilo gde. Nedavno smo bili u Osijeku, pun bekstejdž Kohorte, ali se sve svodilo na zajebanciju… Uvek nas ugoste majstorski, klopa, piće, sve na njihov račun. Takođe, oni dolaze redovno kod nas, to su nam drugari… U Osijeku smo kao kod kuće.

Gde ste sve svirali po Hrvatskoj?

Saka: Samo Osijek i Zagreb. Ništa osim toga.

Ajmo malo o lokalnoj sceni, kad se pomene Bečej prvo mi na pamet pada Eva Braun i onaj njihov Popcycle. Šta je bilo od punka?

Saka: Možda ne bi trebalo da povezujem bečejsku i novobečejsku scenu, ali bili smo jedna ekipa, Bačka-Banat. Bio je 80ih bend Incest iz Novog Bečeja, mogu da se nađu njihovi snimci na youtube. U Bečeju je potom svirao Sniffing Glue, kao i Tranex i Black Hole. To su bili najpoznatiji bendovi pre Infrakta. E onda se pojavljuju JKMAMKK, Fuj! i kao najpoznatiji Super s karamelom. Pre nas je bilo dosta ljudi koji su se tu muvali. Sećam se kad smo bili baš klinci, svirke Ateista, uvek nas je bilo između 100 i 150. Iz naše generacije bio je bend Upside Down. Zatim, bio je i srednjoškolski all-girl bend, mislim da se zvao Iluzija. Imali smo i straight edge bend Start New Life, s kojim sam i ja imao jednu probu, a koji su se preimenovali u Fuck Them All. I njihovi snimci postoje na netu. Tu je svirao naš basista kao i Toplana koji je u to vreme bio strejter, skinhed, pre nego što je postao kraster (ha-ha). I Knorac je bio strejter skinhed kao i čuveni bubnjar Sale Janković. To je bio super bend, šteta samo što u to vreme nismo bili toliko povezani s Novim Sadom i ekipama van mesta, pa je sve ostalo previše lokalno.

Sećam se kada je Bečej imao fudbalski klub u prvoj ligi početkom 90ih da je bila zastava Skins…

Saka: To je tada bila moda… Niko od te ekipe nije nešto bio upetljan na sceni, jedino naš vozač koji je i dalje tu, tada je bio skins ali nije bio navijač… samo što je njega sada blam kad mu to pomenemo… bezveze. Do te neke 2000te godine dok je postojao vaterpolo, išli su i oni na utakmice. Svi smo mi trenirali tada plivanje ili vaterpolo i išli na utakmice Bečeja. Sad se nešto ponovo dešava na fudbalu, ali je Bečej prilično zatvorena sredina.

Ima li bendova u Bečeju danas osim vas?

Saka: Ma kakvi, jebo te, Fiskalni račun ispao brend. Jedini sviramo uz Evu Braun. Ima klinaca koji dolaze na svirke, vučemo mi, ali ne može ništa na silu… Nas jebe prostorija za probe. Imamo opremu, odemo kod direktora pozorišta koji nam je prijatelj da ga molimo za prostoriju i još uvek ništa…

OK, a koliko su ti ljudi koji su nekad svirali u bendovima, recimo u Infraktu ili Karamelama, aktivni viđaš li ih na svirkama?

Saka: Za Infrakt ne znam, ali za Fuj i JKMAMKK znam. To su ljudi sa kojima smo svakodnevno povezani direktno ili preko telefona. Svi su redovni na svakom koncertu, u Bečeju ili na strani, JKM iznenadi s vremena na vreme nekim koncertom, Bojan je svirao i u Vršnjačkom nasilju. Pored bendova, većina ljudi aktivno učestvuje u organizaciji festivala i koncerata  poput Iluzije slobode, Kontra fest, Mikrofonija… Bakić koji je bio alfa i omega Karamela i sada vodi klub u kojem se dešavaju svirke…

…Aaa, Bakić koji je 2008. svirao s Karamelama na Trgu slobode u Novom Sadu kada je Maja Gojković oterala Ritam Evrope s Trga pa se koncert Damned-a desio u parku kod filozofskog fakulteta. Tada su Karamele agitovale da ljudi dođu na njihov gig da ne idu da gledaju metuzaleme… a upravo taj dan Eva Braun je odbila da svira za dobre novce na Trgu baš zato što je u isto vreme svirao Damned na Keju. Neka se zna… Ali dobro, a šta se dešava na Gospojinu u Bečeju?

Saka: To se dešava u Novom Bečeju, a isti vikend naš drugar i saborac Siniša Tomić organizuje Kontra fest u starom Bečeju samo manjeg obima, za 200 ljudi… Tu su svirali i DLM, i ove naše švabe pa Lazarath i Vršnjačko nasilje, Debeli precjednik, Shoplifters i mnogi drugi. Osim njega, to organizuje manje više ista ekipa koja radi i festival Iluzije slobode.

Je li Iluzije slobode krenuo prvo kao fanzin ili festival?

Saka: Prvo je nastao festival pa fanzin, jedno vreme nije bilo festivala, sada ga ima ponovo. Festival je krenuo 2009. ali se nije održavao svake godine, najviše zbog nedostatka sredstava. Sad će se desiti ponovo, rade se i benefiti, naplate se neke ulaznice, taman će biti novca da se uradi fin line up i da se pokriju osnovni troškovi, bez ikakve pomoći sa strane. Cef i Bojan su sad to preuzeli na sebe. Festival će se održati 18. maja, pratite informacije, biće odličan line up.

Bečejci u poslednje, sad već mogu reći, dve decenije gravitiraju ka Novom Sadu. Kako gledate na domaću scenu generalno?

Saka: Mislim da je novosadska scena trenutno najjača po mnogim pitanjima. O sceni u Beogradu ne znam šta bih rekao, ne poznajem je baš dobro. Pogon mi je OK, ali mi je zato ekipa bendova koja se loži na Brkove i njima slične katastrofa. Nema ništa gore, iako muzika nije toliko loša, fazon, ako je to uopšte fazon, je užasan. I u Novom Sadu, koji je nekada imao gomilu dobrih street punk bendova, sada svira samo Vršnjačko nasilje, ne znam da li još neko. Mi smo odrasli uz Bajonete koju su nam bukvalno bili kao roditelji, pogotovo Smuk. Gurali su nas i pomagali kad god i gde god su mogli.

Šta bi preporučio za slušanje od noviteta?

Saka: Upravo se, dok pričamo, sa zvučnika vrti Rude Pride, dobri su mi Španci, baš kao i gomila Francuza koja gravitira oko benda Lion`s Law, tačnije oko njihovog pevača Viktora. Bromure je odličan. Syndrome 81 sam vrteo do iznemoglosti  pola godine. S druge strane Turnstile mi je otkriće. Taj fazon nikad nisam slušao, ali ga Šolja i ekipa koja ovde radi i dolazi vrte do iznemoglosti pa sam se i ja navukao. Sad su mi do jaja, pizdarija kakav bend. Odgledao sam neke njihove live nastupe, ju ju ju šta oni rade, kakav haos, muzika je sasvim nešto novo, jednostavno odlepio sam za njima. Od novije Oi scene… malo me nervira taj pozeraj, svi su na fotkama i u spotovima namršteni, besni, furaju macho style a onda ih vidiš uživo a oni manji od makovog zrna. Grade 2 su mi OK jer upravo ne glume besne tipove a dobro sviraju, i mladi su.

Da imaš odrešene ruke da uradiš festival koje bi bendove obavezno zvao da nastupe sa vama?

Saka: Hajde neka budu bendovi, odnosno likovi, s kojima bih pio pivo u bekstejdžu. Od stranih najradije bih zvao Cockney Rejects, imao sam prilike da ih upoznam, sjajni su matorci, baš ekipa. Potom bih u isti šator strpao ove naše Nemce Filete (Fine Sahne Fischfilet), do jaja su njuške. Od Mađara Derkov Bois. Zvao bih uvek i Debelog precjednika, brutalni su kao ljudi, sa stavom, i odlični muzičari. Da može da upadne još prva postava Bajoneta i JKMAMKK bilo bi idealno, palo bi fino zakucavanje.

Šta bi dodao na kraju, imate li neki konkretan plan šta dalje?

Saka: Da se samo ja pitam bili bi sigurno mnogo agilniji i aktivniji, ali bliži se leto, ovaj će na Tisu, onaj na more… Nema pravila. Postava je ta koja jeste od početka, nas petorica smo ekipa, drugari, i ukoliko bi bilo ko odlučio da digne ruke ja sigurno ne bih insistirao na dovođenju novog člana jer to ne bi bilo to. U tom slučaju radije bih napravio drugi bend. Uglavnom, imamo nove stvari, planiramo da uradimo spot, a verovatno ćemo uskoro nešto i snimati. Jednostavno, moramo malo da proširimo i obogatimo set listu jer nema smisla da konstantno sviramo iste pesme.

Fiskalni raćun

Intervju originalno objavljen u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close