IntervjuiSrpski

Dulles (Mitesers, Atheist Rap…)

Pitanja Dullesu poslao sam toliko davno da sam i zaboravio na njih. Nego, slučajno sam ih se setio, kada sam nedavno ubacio u plejer CD koji sam nabudžio dok je stvarana knjiga “NS punk verzija”, dakle pre nekih 12 godina, a na njemu prva dva demosa Mitesersa, demosi KNO-a plus Invalidi uma i Out Of Control… Ne znam šta bih rekao osim da su mi nabrojani bendovi ozbiljna slaba tačka… “Al je lep ovaj svet” – da se desi čudo pa da KNO izađe pred GBH u junu! Uglavnom, cimnem Dullesa: “Gosn Dušan, i dalje čekam tvoje odgovore da bih završio fanzin i poslao ga u štampu…” Odgovorio je vrlo brzo: “Joj, sorry… Nadao sam se da si zaboravio… Teško mi je da se nakanim da pišem o sebi, al’ za tebe ću to uraditi! :) Do uveče ću nešto da sastavim, pa kako ispadne.”

Ispalo je odlično, opušteno, iskreno, a da ja ne bih više palamudio, krećemo upravo sa Dullesom:

Ko je kriv što se Dušan Ječmenica životno opredelio za punk, i koje su ti prve asocijacije kad se pomene Dulles i njegovi rani dani pankerisanja?
Dulles: Ne bih da upirem prstom ni u koga, al to je bez dvojbe Zoran Bulatović Bale iz Patke, Lune itd. On me je podučavao magiji muziciranja kad sam bio neki peti-šesti osnovne. Jednom sam doneo Ramonese i, mislivši da je Bale metalac, rekao nešto tipa: “Övo mi se jako sviđa mada su to neki odvratni pankeri”, na šta je Bale odgovorio “Što, pa ja sam panker”. Posramljen otpalio sam kući i sledeći put se pojavio sa zihericama po odeći i kako to već ide. To se ekspresno pretvorilo u opsesiju. Milun i ja smo išli na bukvalno svaki koncert u gradu, motali se po tim mestima i ekipa nas je vrlo brzo prihvatila.

Mitesers = KNO + Invalidi Uma, može li kratak osvrt na delovanje prva dva benda, KNO je bio kud i kamo veći, tri demo snimka, dosta svirki, daj neku anegdotu iz perioda pre Mitesersa… i sa današnje distance kako gledaš na ta dva benda danas, ili bar na tvoj KNO?
Dulles: Na Invalide uma gledam kao na mlađe burazere KNO. Jednostavno, mi smo spoznali instrumente par meseci pre njih. Milun je izboksovao prostoriju za vežbanje od svog teče u nekom podrumu na Telepu u koju smo ubacili Ritam nereda i Generaciju bez budućnosti, tako da smo imali tu sreću da prisustvujemo i učestvujemo u kreiranju takozvanog drugog novosadskog punk talasa. Gledano sa ove vremenske distance, KNO možda i nema neku vrednost, ali je neosporno da se hrpa ljudi naše generacije dovatila instrumenata tek nakon što su videli nas kako delimo binu sa ovim ili onim.

90-91. hardcore?
Dulles: Hardcore smo zavoleli kroz druženje sa ekipom sa Novog naselja, najviše sa Ljubom i tobom. Sećam se kako si ti uvek prvi nabavljao mjuz, a pošto je kod mene i sestre na gajbi otpadalo pola grada, to se brzo širilo. Prvi naš HC pokušaj bio je 1990. sa bandom/projektom Deadline gde je bubanj svirao PJ iz Nereda, bass Džidža, gitaru ja, i pevao je Robika iz GBB-a. Ne sećam se uopšte zašto to nikad nismo snimili, al’ znam koliko je Džidži i meni značila spoznaja da tu “svemirsku muziku” koju tek otkrivaju u Americi možemo i mi sa lakoćom da proizvedemo.

Otkud ideja da se zapeva sa dva vokala, po ugledu na Overdose, možda Proleće, ili se jednostavno desilo, pošto nije bilo puno bendova u svetu koji su imali dvojicu lead vokala?
Dulles: Nije bilo uopšte takve ideje. Trebalo je da peva samo Cakić, a Džidža je da svira drugu gitaru, međutim čudesna sudbina Amelije Pulen udesila je da veče pred probu Džidža na nekoj svirci nepreciznim stejdž-dajvingom slomi ključnu kost, pa mu nije preostalo ništa drugo osim da se i on lati mikrofona.

Koja je prva pesma koju su Mitesers napravili, šta si/ste u to vreme slušao/li?
Dulles: Ti si nas u to vreme opasno trovao sa Straight Edge bandovima tipa Gorilla Biscuits, Youth Of Today, pa evropska HC scena Spermbirds, Jingo De Lunch, pa metalska struja D.R.I., M.O.D, Suicidal Tendencies, Accused itd.. Pojavio se i onaj demo beogradskih SMF, sa Maratoncima, na to smo pootpadali. Prva stvar za Mitesers bi bila “362-530”, nastala kao parodija na Everybody Dance Now od C&C Music Factory.

Iz faze prvog dema, koji koncert, događaj ili momenat bi izdvojio, nešto što pamtiš?
Dulles: Prvo što mi pada na pamet je svirka, odnosno svirke, u Rokoteci. To mesto je moglo da primi plafon 50 ljudi, a pokojni Mikela je na ulazu prodao 360 karata i to većinu na tad popularan fazon “može da uđe nas 8 na tri karte?” Ono ko je preživeo… A od onih gde sam bio u publici, sećam se one legendarne svirke Spermbirds u Beogradu 1991. Joj, pa onda prve svirke Atheist Rap-a!! Knedla u grlu, brada podrhtava.

Mitesers maj 2006.

Vaše jedino gostovanje u tom periodu bio je odlazak vozom u Beograd na svirku na kojoj ste najavljeni kao Straight Edge bend ako se ne varam… može li malo konkretnije, više detalja, o toj svirci, kako se sve završilo?
Dulles: Da, to je bio gadan nesporazum. Mi do samog dolaska u KST nismo znali da je svirka bila najavljena kao Straight Edge veče, na kom sviraju Mitesers kao glavni bend plus lokalna predgrupa. Možeš misliti zatečenost ljudi kad su na bini ugledali sve ono protiv čega su se zalagali. Za svirku smo dobili recenziju da smo “neki drogirani reperi”, a veče se završilo u nečemu što je naš veliki mislilac Mario Asanov kasnije razradio u svojoj kontraverznoj Skrn&Brlj filozofiji.

Veliki je broj bendova u kojima si u to vreme svirao… ima li neki u kojem nisi, a voleo bi da jesi… ko su bili ili su i dalje gitaristi na novosadskoj sceni kojima skidaš kapu i daj mi iz tvog ugla recimo pet najdražih pesama lokalnih bendova?
Dulles: Ja najviše uživam u energiji koju proizvodi proces stvaranja, pa sam se često na kratko umuvavao u bendove da ih poguram da nešto naprave, a potom bi se izvlačio tiho kao puvanjak iz gaća. Izuzeci su Atheist Rap, oni su me trpeli 11 godina, i Bonebreaker, bend u kom sam najviše uživao, pretežno zbog hemije koju sam imao sa Ljuxom. Pored njega, gitaristi koje sam voleo i da slušam i gledam su Bale iz Patke, Jana iz Singersa, Radule iz Atheista, Mate iz Proleća, Leta iz Provokacije, Feđa iz Blitzkriega, Friš iz Defformera, Raša GBB itd. Par dragih pesama koje mi prve padaju na pamet: Vrisak generacije – Pijanstvo, Provokacija – Promene, Ringišpil – Nebeski svod, Proleće – Izvini i Boye – Gde možemo se sresti. Evo i još jedna bonus! Obojeni Program – Kad se neko nečem dobrom nada.

Dulles i Ljuba (Bonebreaker) u Sceni, Novi Sad. 2003.

Mitesers su uvek radili u naletima/fazama… bio je period oko prvog dema, pa onda polovinom 90ih drugi demo i split kaseta sa Chronic Infection, pa tek desetak godina kasnije povratak u Kapiji, album, zaključno sa nastupom na To Be Punku 2010, pa prošle godine novi povratak sa par koncearata… Da li poslednja faza još uvek traje, imaš li u glavi šta i kako uopšte dalje?
Dulles: Pa, zbog raznih skandala koje znaš i još zillion koje ne znaš, rad u Mitesersima se kreće u krajnostima od smehotresne olimpijade do stravične noćne more, pa je logično da ekipa ima sve manje volje da se upušta u tu priču. Neko bi ih možda nazvao sisicama, ja ne. Poslednja faza se završila pre nekoliko meseci kad sam im na probi pokazao nove pesme. Od onda mi se niko više nije javio.

Za kraj, možeš lid a izdvojiš pet albuma koji su izvršili najveći uticaj na tebe?
Dulles: All – Allroy Saves, Bad Brains – Quickness, Bijelo dugme – Album Sa Tifom, Morrissey – Vauxhall And I, Spermbirds – Common Thread

Šta danas najviše vrtiš?
Dulles: Evo ti poslednjih pet pesama koje sam sinoć puštao na pecanju sa Vojom Skinjarom: Skindred – “Kill The Power”, Memorials – “Daisies”, Let 3 – “Prdni majko”, Bekfleš – “Ako humrem danas bebo” i Pero Defformero – “Hipster”

Hvala ti!
Dulles: Hvala TEBI, i za ovaj razgovor i generalno za sve…

 

by Zgro

 

Intervju originalno objavljen  u “Out Of The Darkness” #2, 05/2017

Comments

comments

Tags
Close