IntervjuiSrpski

Đorđe Slavković

Za vizual jedanaestog To Be Punk festivala odgovoran je bio Đorđe Slavković, momak rođen u maju 1994. Aktivan član kragujevačkog HC/punk benda Dishumanity trenutno je nastanjen u Aziji. Inače, Đorđe je uradio i sjajnu naslovnu stranu četvrtog broja fanzina Out Of The Darkness. Kratak razgovor s njim vodio je Neša Doomsday Graphics.

Kad si počeo da crtaš? 

Pretpostavljam da je moj kontakt sa olovkom počeo jako rano čak  paralelno sa izgovaranjem prvih rečenica. Ali, to je bilo samo dečačko žvrljanje. Sa prvim crtežima sam krenuo od prvog razreda osnovne. Voleo sam  filmove sa gladijatorima i raznim borcima pa sam  tako  pod utiskom crtao scene iz tih istih filmova. Kasnije sam se bacio na crtanje zivotinja i već nakon osnovne krenuo u srednju umetničku školu. Tamo sam  učio kopiranjem velikih slikara i njihovih dela pa se većina mog crtanja/slikanja  svodila na  vežbu i ponekad u slobodno vreme neku izmišljotinu, tek onako iz zadovoljstva. Sada se situacija zarotirala i mnogo je više radova iz zadovoljstva.

Koji umetnici su ti glavna inspiracija? 

Karavađo, H. R. Giger. Za njih mogu da kažem da mi nikada nisu dosadili. Sa ostalima manje više žongliram što zavisi od raspoloženja ali i od otkrivanja novih imena.

To Be Punk #11, 2018

Od artista u panku ko ti je posebno drag, zašto i kakav stil voliš?

Ubacio bih Gigera i ovde jer je on svakako doprinosio na samom početku panka, primer za to je cover art Debbie Harry – “Koo Koo”, iako mi je omiljeni  Celtic Frost – “To Mega Therion”, mada to nije punk album. Sa stilovima se ne bih nešto generalizovao zato što se to menja po potrebi, često uživam u detaljima bez mnogo boje, ali onda se situacija promeni pa baš na kontru od toga odmorim gledajući u  nešto svedenije površine  (ili nešto apstraktno). Glavno je da kada stojim ispred kvalitetnog dela, ne marim puno za stil kom pripada.

 Kombinacija punk i art kako ti se čini?
 
Čini mi se da jedno drugo obogaćuju.  Zato je dobro dokle god  neki pank album dodatno opišeš vizuelno. Sve zajedno ubedljivije prenosi poruku.

Kako opisuješ svoj stil? 

Ne bih rekao da posedujem određeni stil. Posedovati stil sa sobom nosi i granice a to i nije tako dobro, bar ne u ovom trenutku u mom slučaju. Dobro je vraćati se povremeno  nekom načinu izvedbe ukoliko se tu čovek oseća prirodno. Jako su retki oni koji su do kraja života imali šta da govore samo jednim stilom a da ne dosade i sebi i drugima. Ja bih voleo da u nekom trenutku u budućnosti  mogu da kažem da pokrivam određeni stil, ali budući da se umetnici tokom karijere uvek inspirišu jedni drugima i uopšte okolinom ili čime god da se nadražuju, nikad ne znači da je nešto 100% tvoje. Možeš čak i da dostigneš 90% ali 100% nikada. Za sada se služim jakim kontrastom, ekspresivnim potezom četkice. Budući da često koristim  tuš i pero, to mi daje oštru liniju te i više prostora za detalje ali ni tu ne volim da preteram. Generalno volim balans, kako u životu tako i u slikarstvu i muzici. Trenutno crtam digitalno pošto sam konačno pronašao olovku za komp i mnogo lakše završavam  artwork i postere. Primer za to je i naslovna strana ovog  broja.

Šta si do sada radio i kakvi su ti dalji planovi?

Tek što sam završio zidno slikarstvo… Za sada bih malo da zastanem kad je u pitanju školovanje dok ne odlučim da li da se bacim u digitalnu priču ili da se vratim tradicionalnim tehnikama. Mada znajući sebe, odlučiću se za obe. Što se muzike tiče, ima već godinu dana kako radim sa Dishumanity-em nove pesme. Biće puno novog materijala. Takođe radim i na novom albumu Emetike, za sada imamo 7 pesama u pripremi pred snimanje, tako da se nadam da će i Dishumanity i Emetika doneti nešto novo preko leta kada se vratim iz Azije.

Out Of The Darkness #4

Gde si tačno u Aziji? Obilazio si koncerte pa me zanima koja je razlika u pristupu muzici tamo i ovde, šta se sluša/svira? 

Živeo sam  6 meseci u Indoneziji u Džakarti, preselio sam se na Bali, gde sam trenutno. Svakako da postoji razlika, prvo zato što ima MNOGO  više stanovnika a drugo zato što je pank do Indonezije skoro došao (sluša se od devedesetih recimo). To je naravno zato što se generalno noviteti u svetu uspostavljaju na zapadu pa lagano putuju ka istoku, takav je slučaj i sa muzikom. Sve u svemu sada je u Aziji žariste ekstremne muzike, vrte se kasete, ploče, diskovi, prepuni su izdavačkih kuća koje se jako zalažu za lokalne bendove i organizuju velike festivale.(punk, metal, hardcore, grindcore…). Imao sam priliku da posećujem i festivale i underground svirke, i ne mogu da se odlučim gde sam se bolje proveo.

Da li si sa nekim bendovima/artistima sarađivao? 

Interesantno je da je Dishumanity samo mesec dana pre mog odlaska u Indoneziju učestvovao na splitu sa  indonežanskim bendom Sintax . Nakon toga sam zauzeo ulogu posmatrača i uživao u koncertima.  Ali sam puno ljudi upoznao i ostvario dobre kontakte i prijateljstva. Naveo bih od bendova: Dead Vertical, The Sabotage, Noxa, Demoniac

U budućnosti da li je planirana možda neka izložda?

Za sada ništa nemam konkretno. Ako se ovde na Baliju ne desi, najverovetnije će biti neka grupna u Srbiji kada se vratim.

Comments

comments

Tags
Close