IntervjuiSrpski

Doghouse

Zašto ste prekidali sa radom, u pitanju je bilo prezasićenje ili nešto drugo?

Dejan: Bilo je dosta razloga iskreno, između ostalih i prezasićenje. Sve to u kombinaciji sa našim godinama tada, Nikola bubnjar je imao samo 18 godina kada je izašao “Trax”, ja 22 .Bili smo klinci, ne verujem da je iko od nas zaista razmišljao o nekim dugoročnim planovima, ovde i sada je bio više momenat. Sviraš, hoćeš, moraš, to nam je bio preko potreban ventil nakon odrastanja 90-tih godina.

Da li je reakcija na povratnički koncert u Beogradu bila inicijalna kapisla za ostale svirke koje ste nakon njega u cugu odradili ili ste još pre toga rešili da prosvirate u 2014. maltene više mesta nego što ste overili pre razlaza?

Dejan: Naravno da jeste, nakon sedam godina pauze, niko od nas nije mogao u tom momentu da zna kakva će biti reakcija publike. Mogli smo da priželjkujemo, nagađamo… Ljudi koji su ispratili te svirke, oni su povod, uvek .

DSC_9552Nakon male distance i stišavanja euforije oko vašeg povratka, kako vam se čini današnja scena, koncertni prostori i sl. u poređenju sa onima pre pauze?

Dejan: Ako bi gledali po kvalitetu, kao i uvek, ima gomila odličnih bendova, ne deluje mi da je u tom smislu bilo promena. Ne ulazim u to šta ko voli da sluša od svega toga. Veliko osveženje je bend Kontraudar koji su svirali sa nama u januaru u Domu omladine, sjajni su a imaju tek između 16 i 18 godina! Realno, pokidaće za par godina. Svi bendovi sa kojima smo svirali od kada smo ponovo počeli rade kvalitetno to što rade, čuje se odmah, nema tu nekakve matematike, ili ljudi na bini zvuče kao bend ili ne.  Gmazz takođe, učinilo mi se da sam video da ponovo sviraju Za dž, sve bolji i bolji Against The Odds ili Get Off My Property, ima ih još sigurno… uh Cigla In D Vugla isto, Nadimač, Soulcage, ma ima bre bendova koliko hoćeš!  Starija ekipa bendova takođe je aktivna. Recimo Tibia, svirali smo zajedno posle sto godina, zvuče bolje nego ikada, a nije kao da ranije nisu bili sjajni, Tea Break i dalje svira, i dalje guraju, potom ekipa oko Means To Amend, pa Blankfile, Viloent Chapter… nema šanse da se setim svih, izvinjavam se. E da, tu je i Destiny Potato, ljudi se guraju preko, s pravom. Kvalitet nije falio ovde ni onda, ne fali ni danas. Mladi, novi bendovi, to je bitno, da bi se priča nastavila. Ubeđen sam da će biti dobre muzike i u narednim godinama.

DSC_9577Da se još malo zadržimo na prošlosti, kako je tekla priča oko snimanja i izdavanja prvog albuma, koliko se sećam, snimalo se za vreme ratnog stanja u studiju gde je non stop nestajala struja…?

Dejan: Čoveče, ’98. godina, treba se setiti… prvo snimanje, ne sećam se koji studio, znam samo da nas je nakon snimanja vlasnik optužio kako smo mu ukrali neki mikrofon, da bi ustvari namestio krivicu liku koji nas je snimao, jer je hteo da ga otpusti pa smo se mi nekako uklopili u taj njegov plan. Koliko smo mi u tom momentu na našem prvom snimanju zaista razumeli razne modele mikrofona i njihovu tržišnu vrednost? Četiri klinca, samo varijanta, jebote, half stack Marshall… sve što nas je zanimalo jeste buka koja je izlazila iz njega, slušaš svoje pesme, oduševljavaš se, kakav mikrofon i ostale gluposti. Tada smo snimili četiri pesme  (“Breakin’”, “Could You Be The One”, “Got To Believe”, “Meaning Of Life”). Početkom marta ’99. krećemo sa snimanjem još šest pesama u nekom drugom studiju, da bi nas kao i sve ostale tada, zadesilo bombardovanje. Ne znam šta oko toga da kažem pametno, u studiju si, snimaš, krenu sirene, prekineš, čekaš, slušaš i pratiš šta se dešava, a ustvari ne znaš šta se dešava jer jebeno je bombardovanje, a ti bi samo da snimiš svoje pesme. Onda su krenule i restrikcije, struja se isključivala svaki dan u popodnevnim satima, predveče, ne sećam se više. Gerila momenat, imamo dva sata, trči jebote do studija, snimi šta možeš uopšte za tako kratko vreme i to je to za taj dan, do daljnjeg. Ne znam ni koliko je trajalo sve to, sigurno mesec i po dana, možda i ceo taj period, ali eto, tako je bilo tada.

Negde je procurila informacija da postoji priča o reizdavanju prvog albuma, čak i na vinilu. Jel samo trač u pitanju ili ima nešto iza toga i da li je ikada bilo kontakata sa izdavačima preko?

Dejan: Prvi put čujem za tako nešto, ako neko ima takvu ideju, bilo bi dobro da nas kontaktira. „Breakin’“ se pojavio na kompilaciji lokalnog izdavača u New Jersey-u krajem, ’99, „This World“ pesma je navodno izašla na nekoj kompilaciji u Holandiji 2000. ili 2001, ali ne sećam se da smo ikada videli tu kompilaciju, tako su nam pričali onomad.

DSC_9593Mnogim ovdašnjim klincima vaše reaktiviranje je bio veliki događaj, postoji li neki bend koji bi vi priželjkivali da se reaktivira?

Dejan: Hvala im na tome! Ja lično nemam nekih takvih želja, ne mogu da kažem za ostatak benda. Ako i strani bendovi dolaze u obzir, evo trenutno se vrti “Invincible” od No Use For A Name. Voleo bih da je moguće njih čuti i videti ponovo.

Planovi Doghousea u tekućoj godini?

Dejan: Snimanje novog Ep-a ili albuma,  što više sviranja, to je sve što nas zanima.

by Nemanja & Schimmu

Comments

comments

Tags
Close