IntervjuiSrpski

Breaking The Silence

Sedam dana pre nego što je nastao ovaj intervju, bila sam na desetom rođendanu BTS foruma, kada je i nastala ideja da uradim intervju za Out Of The Darkness. Slučajnost je da je istu ideju imala i ekipa koja stoji iza ovog fanzina, pa su se kockice same složile. Tog jednog popodneva u Lošmijevoj dnevnoj sobi snimili smo novu epizodu emisije Razbijanje tišine, a nakon toga i intervju. Miloš nas je dočekao sa zavrnutom nogavicom koja je otkrivala sveže tetovaže – Exploited, CroMags, Bad Brains, Misfits, Gorilla Biscuits, ali i BTS. Iako se već neko vreme družim sa BTS-ovcima, te večeri u Smederevu, razgovor sa Lošmijem i Zokom otkrio je i meni puno zanimljivih stvari o priči koja traje punih 25 godina, i nema nameru da stane uprkos svim preprekama koje se s vremena na vreme pojave.

# Šta je BTS, kako je sve počelo, ko su BTS ljudi, ko je sve počeo i ko je od tih ljudi i dalje aktivan ili gde su sada?

Lošmi: Naš drugar, Milan Medenica, zvani Lars, je sve to počeo. Njemu je palo na pamet da pokrene emisiju, ovde na Radio Smederevu. Tada je Radio bio otvoren za te omladinske emisije vikendom. Tako da je on krenuo sa emisijom “Groznica subotnje večeri”. Išla je prvo subotom, a onda kasnije i nedeljom. On i Miroslav Lazić Gile su sve to počeli i ja sam krenuo da slušam emisiju. Tada se nismo poznavali. Drugar mi je rekao da je krenula hardcore emisija na radiju. Mislim da sam propustio samo prve tri.

# Kako si upoznao te ljude?

Lošmi: Larsa sam upoznao preko ćaleta koji je radio na Radiju. Zamolio sam ga da pita Larsa da mi snimi neke bendove – Snapcase i Earth Crisis. Bio sam zaluđen tim NY XX bendovima. Earth Crisis su bili zaštitnici životne sredine, borili su se za prava životinja, a mene je to interesovalo 90ih. I dalje imam tu kasetu kod ćaleta i keve. Preko muzike smo se upoznali i dalje se družimo.

# Kada je počelo emitovanje emisije?

Lošmi: Emitovanje je počelo 1993, a krajem devedesetih je situacija u zemlji bila sve gora, i oni su razmišljali šta dalje oko posla i života. Brdo ljudi je tada odlazilo iz zemlje, tako da su i oni zapalili. Lars je prvi otišao za Češku, posle je i Gile otišao preko. Pošto su znali da sam mnogo zaluđen za muziku, da sam slušao emisiju i da sam se motao oko radija non stop, pitali su me da li sam zainteresovan da preuzmem emisiju kako se ne bi ugasila. Tako da sam 1998. ili 1999. uključen u tu priču. Kada su oni otišli iz zemlje, 2000/2001. otpilike, drugar Koca, Marko Kotarac i ja preuzimamo emisiju. Nas dvojica smo zajedno uvek išli na koncerte, zajedno smo i nabavljali muziku i tako je i krenulo sve. Sećam se da je bilo leto, išao sam sa roditeljima na more, jedva sam čekao da se vratim kako bi uradili prvu emisiju. Onda smo krenuli i da kontaktiramo neke izdavačke kuće, tako smo počeli da dobijamo diskove, po tri, četiri meseca pre nego što bi se zvanično pojavila izdanja. Pričam o vremenu pre interneta. Lars i Gile su nekako sve vreme bili tu. Gile se malo više isključio iz priče, a Lars, kada se vratio iz Češke, vratio se i u emisiju i radili smo zajedno dok nas nisu izbacili sa Radija. Posle toga sam ja sve preuzeo na sebe.

Lars Gile Koca Miloš

 

# Kada si ti preuzeo emisiju na Radiju, tu je bio Koca. Da li se još ljudi uključivalo u emisiju?

Lošmi: Koca je bio tu dok se Lars nije vratio u Srbiju, pa smo onda nas dvojica nastavili. A Larsova ideja je bila da to prosledimo nekom drugom, kao što je on meni prosledio sve jer sam ja bio mlađi. Tako da su se onda u nekom trenutku priključili Steva i Laza, kao mlađa generacija. Oni su slušali muziku, pratili emisiju, bili na ulici, vozili skejt, crtali grafite, organizovali neka dešavanja. Tako da su oni bili baš pravi naslednici. Ali se na kraju ispostavilo da su se oni samo priključili nama, jer smo i dalje Lars i ja bili tu. Svako ko je bio u tome tražio je neki posao, ili odlazio da studira i tako su ti ljudi odlazili iz Smedereva. Kad sam i ja otišao snimao sam emisije kada bih dolazio na odmor u Srbiju. Tada sam pozvao Zoku i Rošketa. Nije bilo smisla da sam radim, da sam pričam nešto.

# Kada je iz “Groznica subotnje večeri” naziv emisije promenjen u “Breaking The Silence”?

Lošmi: Krajem 90-ih, to je bilo pre nego što sam ja došao u emisiju, kada je menjana programska šema, pa je prebačeno da emisija ide četvrtkom. Prvo je bilo “Groznica subotnje večeri”, pa je emisija prebačena da se emituje nedeljom, tada se zvala “Groznica subotnje večeri nedeljom”, nešto kratko i “Katarza”. Posle toga je preraslo u ”Razbijanje tišine”.

# Da li je bilo još nekih muzičkih emisija tog tipa?

Lošmi: Ja sam tamo na Radiju radio i metal emisiju, “Ekstremne kondicije”. To je takođe palo na mene u nekomtrenutku, jer su svi metalci odustali, a sa foruma je to radio Dule Jovšić Vertumnus. On je počeo još 1992. Ta emisija je bila godinu dana starija od naše, i bili su strava, opasna ekipa. Prestali su u isto vreme kada ja preuzimam našu emisiju, jer su tada svi bežali iz zemlje, pa su na kratko preuzeli neki metalci, ali su brzo odustali. Ja sam svakako već bio tu na Radio Smederevu, pa sam to radio sa još jednim kolegom, novinarom Markom Cakićem, koji je voleo i slušao metal. On je bio voditelj, ja tonac

Aca Steva Miloš 2008.

 

#Kada je emisija prestala da se emituje na Radio Smederevu i zbog čega?

Lošmi: Zbog privatizacije Radio Smedereva i promene programske šeme, sve emisije su ukinute. 29.4.2010. je poslednja emisija emitovana na radiju.

# Ko sada čini Breaking The Silence?

Lošmi: To smo sada Zoka, Roške i ja. Njih dvojica su tu od prošle godine. Roške je najmlađi, dok je Zoka najstariji član. Mi vodimo emisiju. Forum je takođe deo emisije, ne bi ni postojao da nije bilo Vertumnusa. Prva verzija foruma obrisana je bez ikakvog upozorenja jer smo bili na nekom besplatnom hostingu, izgubili smo oko 70.000 postova. To je izgleda njega najviše iznerviralo pa je kupio hosting i domen i plaćao godinama. Trenutno stanje na forumu je kao i na sceni u Srbiji, sve nas je manje i manje aktivnih. Pre je bilo oko tridesetak članova koji su stalno nešto kuckali i stvarno je forum imao smisla. Sada ima samo par nas koji se kao trudimo, retko ko hoće nešto da napiše, samo posmatraju. Izgleda da ne kapiraju da su i oni deo ove priče i da bi mogli dati doprinos svojim kuckanjem.

# Kad je pokrenut forum?

Lošmi: Ja sam pokrenuo forum 2008. Tada je krenuo ADSL, a mene je interesovalo kako to izgleda kada si sa druge strane. Dosadilo mi je da svima šaljem sms da vidim ko hoće na koncert, ko će da vozi, koliko para dajemo za gorivo… Tri, četiri nedelje sam čačkao da vidim kako se to radi, dizajn, ikonice, i 1. februara 2008. otvorio forum. Onda se Dane, Dropkick sa foruma, učlanio da vidimo da li sve radi i tako je počela priča, najviše zbog organizacije koncerata, da svima bude lakše da se dogovaramo.

# Koliku je važnost za vas imao Radio?

Lošmi: Veliku, jer da nije bilo Radija Smederevo, ne bi bilo ni emisije. Bukvalno je Radio bio otvoren za sve. Ako se ne vidimo preko nedelje, uvek se u četvrtak skupimo u Radiju. To nam je bila baza, bio je otvoren za sve normalne ljude sa idejama. Bilo nas je po deset u emisiji, svaki put je dolazio neko drugi.

# To je bio državni Radio, ne neka amaterska priča, i bili su tako otvoreni za mlade ljude?

Zoka: Bio je gradski radio, ali je bio slobodan. Za vreme Miloševića su bili otvoreni i slobodni, bili su stub slobodnog novinarstva.
Lošmi: Oni su jedan od osnivača ANEM-a. 1972. je nastao Radio i imali su jednu od najvećih fonoteka, sa neverovatno puno ploča. To je sada sve propalo.

BTS tattoo

# Šta je sada sa Radiom, da li radi, šta je sa starom opremom?

Lošmi: Radio postoji u nekom obliku, dva zaposlena i jedna prostorija od 10 kvadrata, kompjuteri i to je to. Sa opremom ko zna šta se desilo. Sa fonotekom isto tako, ne zna se. Možda je i bačeno. Šteta šta je sve izgubljeno. Privatizacija i promena programske šeme su doveli do toga.
Zoka: Uzeli su ga zbog prostora. Ulica Kralja Petra je u samom centru grada. Fenomenalna zgrada u kojoj imaš radio, koji “ničemu ne služi”, kupiš ga i dobiješ fenomenalan prostor. To je kupio lokalni “biznismen”, kriminalac, političar, sve u jednom.
Lošmi: Svi ti ljudi radili su emisije jer su to voleli, kao i mi. Sećam se emisije o klasičnoj muzici, radio je profesor iz škole. Imao je sjajne emisije o kompozitorima, prelepo je pričao. I brojne druge su bile fenomenalne, sve je to ugašeno da bi napravili nešto što nije Radio.

# Kolika je slušanost emisije bila nekada, koliko je ljudi bilo koji su se interesovali, a kako je sada?

Lošmi: Ne znam kolika je slušanost bila nekada, ali nama to nije bilo bitno. Devedesetih je Smederevo imalo baš jaku scenu. Nikada mi nismo imali neke bendove, nikada nismo imali ljude koji će da se organizuju da sviraju, uvek je to bilo jedan, dva benda maksimalno. Ali uvek smo imali tu emisiju oko koje se sve vrtelo. Kada izađeš u grad tačno se znalo ko gde stoji, koja ekipa se gde skuplja. Na fontani je bila hardcore i punk ekipa, uvek je bilo mnogo ljudi, svi oni su slušali emisiju. A sada koliko ljudi sluša, po ovom broju na Mixcloud-u uvek bude preko pedeset puštanja, što je OK. Ja sam očekivao da će biti gore, jer sve manje i manje ima ljudi koji su zainteresovani da slušaju išta, nemaju strpljenja. Šta god hoćeš da čuješ imaš YT, imaš brdo striming sajtova, zašto bi se maltretirao da slušaš nečiju emisiju gde može da ti se svidi jedna pesma ili nijedna. Mi u principu ovu emisiju radimo zbog nas jer volimo muziku, i volimo emisiju. Interesantno je da kada smo pokrenuli Mixcloud profil, svaka emisija je imala 50 do 80 slušanja. Prva emisija sa Zokom je imala skoro 200 slušanja. Ne znam zašto.
Zoka: Ja to čujem prvi put.
Lošmi: Ima raznih priča iz perioda dok smo bili na radiju. Dok smo Steva, Laza i ja radili emisiju, Steva je otišao kod nekog drugara čiji je ćale imao auto servis i drugar je sa vrata rekao: “E ćale, evo ti ga ovaj tvoj što razbija tišinu”. Čovek se iznenadio, rekao da svakog četvrtka ugasi sve u servisu i sluša nas i uživa. Ko zna koliko je tako ljudi bilo i saznalo za emisiju slučajno. To je čar radija. Meni se desilo, zbog one metal emisije sredom, da mi je jedan momak koji je završio u zatvoru, kada smo se sreli nakon što je odslužio kaznu, zahvalio što sam nastavio da radim emisiju, jer ga je to spasilo. Bukvalno, dok je bio u zatvoru, slušala mu se muzika, i hteo je da priča sa nekim o muzici. Zatvorske dane je računao između dve srede. Slično se desilo i za BTS, čak su nas i zvali iz Zabele, da pustimo neku stvar, ne mogu da se setim koji bend su tražili. Ne znam koliko je bio jak predajnik, ali eto, čuli su nas i u Požarevcu i u nekim delovima Beograda.

# Da li su dolazili bendovi, je l’ bilo koncerata, ko ih je organizovao vi, ili se neko drugi bavio time?

Lošmi: Ta prva ekipa iz emisije “Razbijanje tišine”, Gile i Crv su se prvi bavili organizovanjem. Crv je doneo prvu ploču Youth Of Today u Smederevo. Od te ploče je krenuo HC u Smederevu. Crv je bio u Francuskoj kod babe i neki lik mu je prodao tu ploču. Do tada su oni slušali Sex Pistols, Exploited i tako to. Kada je došao sa “Cant Close My Eyes”, njihovim prvim albumom, oni su prevodili tekstove i bili u šoku, jer to nije bilo kao stvari koje su slušali do tada.

# Je l’ bilo puno strejtera u Smederevu?

Lošmi: Jeste, bilo ih je dosta. To se desilo ovde ’88.i ’89, a raširilo se kada su rastrubili po gradu da ima nešto novo. Ne samo pank, već i hardcore. Ali, na kraju je bilo da je svako ko sluša HC nazivan strejterom. Nisu ih zvali pankeri i hardkorovci nego strejteri, iako nisu svi bili.

24. rođendan

# A generalno scena u Smederevu, je l’ znate kako i kada je sve počelo?

Lošmi: U Smederevu je punk bio aktuelan još krajem 70-ih. Uvek je grad bio poznat po velikom broju underground klinaca. Zoka: Slažem se. Bilo je da na svakih pet godina iskoči po neka generacija. A ja sam kao za inat upao negde između. Bila je tu ta prva ekipa, Raško, i ono što sam pričao na forumu, imamo slike tamo. To je otprilike generacija, ‘68, ‘69, ‘70, Pici je ‘67, ali da kažemo da je to to. To je prva generacija panka. Pa, je onda ispala druga generacija gde su bili Gare i Milaja. Oni su recimo ‘74, i tu je bilo po par bendova, oni su se vrteli, Tigrevi su kasnije nastali.
Zoka: To su već devedesete, ali to je to, bio je po jedan bend. Ali bilo je ljudi koji su se vrteli oko toga. Kad god je bila neka svirka bilo je puno. Nismo mi imali bendove, ali smo imali puno koncerata.
Lošmi: Imam ja i neke snimke iz tog vremena.

# Koji period je bio najbolji?

Lošmi: Devedesetih je bilo mnogo ljudi, bilo ih je više i koji su slušali emisiju, i koji su išli na koncerte, i koji su bili spremni da nešto urade. Moj prvi koncert koji sam zakačio, zahvaljujući toj prvoj ekipi koja je radila BTS, je bio Dead Ideas ili Definite Choice u Smederevu, jedan od ta dva. Oni su prodavali kasete benda Definite Choice da bi skupili pare da ih dovedu. Ta ljubav između Definite Choice i Smedereva je krenula tada, kasnije i Hitman-a i Smedereva. Tako je kasnije nastala i pesma “Breaking The Silence”.

# Kako ste reagovali kada je Hitman snimio pesmu posvećenu vama? Jeste li znali da se to sprema?

Lošmi: Znali smo, Aca nas je zvao, mi smo pevali prateće vokale na toj pesmi. Bilo je nas desetak. Album je sniman u Smederevu.
Zoka: Nemamo bendove, ali imamo studio.
Lošmi:Bio sam baš iznenađen. Aca me je pozvao i rekao da će posvetiti pesmu emisiji i pitao ako mogu da im pomognem za intro. Ja sam to na kraju i uradio. Izmontirao sam početak pesme sa najavama u vezi emisije. Oduvek smo razmenjivali to poštovanje između Ace i nas. Mi smo ga kao klinci gledali u fazonu – Aca Choice dolazi u Smederevo, verovatno će da donese neku novu muziku. Ja sam tada bio klinac, Lars i Gile su bili prijatelji sa njim. Kasnije smo razmenili brojeve. Imao sam tremu kad treba da ga zovem. Pričali smo o novim bendovima…

# Da li ima sada novih klinaca na sceni? Vi pratite i scenu van Smedereva, priđe li vam neko nov, koliko se zna za vas?

Lošmi: Nije se to skoro desilo. Poslednja generacija je 1993. godiše u Smederevu. Posle toga, mlađih nije bilo. Oni više nisu deca. Mlađih od njih nema. Baš smo sa Bokijem iz ROV-a u emisiji pričali kako smo se mi trudili da zarazimo mlađe generacije, a da je posle njih stalo. Nema ni mladih bendova. Oni nisu preuzeli emisiju. Nisu se pojavili da učestvuju, da rade. Jednostavno, njih izgleda ne ispunjava to. Nemaju to nešto što je potrebno da se izraze na ovaj način. Oni imaju drugačiji način izražavanja od našeg. Nije isto, nije ni ista muzika u pitanju.

# Pomenuo si ranije da ste par puta pauzirali sa emitovanjem. Zašto i kada?

Lošmi: To je bilo samo kada ja nisam bio tu. Niko drugi nije mogao to da preuzme, i desiće se to ponovo ako ja odem, jer mora neko da montira. Za sada je sve OK, ali posle leta ne znam da li ću uopšte biti tu.

# Šta se dešava sa tim nekim starim emisijama koje su bile na radiju, da li ih imate? Da li ste ih objavili i da li su dostupne?

Lošmi: Ja imam sve emisije u poslednjih deset godina. Lars i Gile nisu bili zainteresovani ranije da ih snimaju, ja volim da skupljam te stvari i imam arhivu. Čuvam i ulaznice i diskove, i tekstualne fajlove. Skoro sam našao ko je davao pare za koncerte i koliko smo prodali majica. Brdo tako nekih stvari sam sačuvao. Imam čak i statistike koliko smo radili emisija, koliko je to ukupno trajalo.

# Imali ste neke dobrotvorne akcije…

BTS tattoo

Lošmi: Imali smo, ali to nismo širili. Našao sam nedavno spisak koliko smo para za šta davali. Ali, nemoj da pitaš za detalje.
Zoka: Ne moramo da kažemo za koga je bila akcija, ali od jednog rođendana donirali smo sva sredstva koja smo prikupili, srećom bio je veoma posećen rođendan.
Lošmi: Mislim da smo prodali 57 ili 58 majica i ne znam koliko karata.
Zoka: Bilo je sigurno preko 150 ljudi. Unapred smo isplanirali da taj novac damo u humanitarne svrhe, i tako je bilo.

# Da se vratimo na stare emisije, da li si ih negde kačio ranije?

Lošmi: Pa da, tako sam krenuo. Prvo sam napravio MySpace profil za BTS. To je bilo OK, to je bila jedina društvena mreža tada. Zahvaljujući tome stupili smo u kontakt sa brdom bendova. Dobijali smo onda snimke od njih, čak su i neki snimljeni džinglovi iz tog vremena. Imao sam ideju da to raširimo, da što više ljudi zna. Imamo i par emisija iz devedesetih. Dosta stvari je izgubljeno jer je u radiju bio haos sa trakama, ali imam par emisija koje su Lars i Gile vodili. Bio sam tamo kada su radili neke intervjue. Imali smo super saradnju sa izdavačkom kućom Victory Records iz Čikaga. U to vreme sankcija bilo je baš teško doći do neke muzike, a kamoli do nekog benda da uradiš intervju. Niko nije dolazio u Srbiju. U to vreme mi smo imali intervjue baš sa bendovima Snapcase, Earth Crisis, Boy Sets Fire, i to je sve išlo preko Čikaga. Oni su zvali bend, pa onda pozovu Radio. To se dešavalo oko dva ujutru zbog vremenske razlike. Mi smo noću išli u Radio i čekali poziv, i onda su Dule, Gile i Lars radili intervjue, a ja sam to gledao. U to vreme, to je bilo veliko. To je kao da sada imaš intervju sa Suicidal Tendencies. Zamisli da te oni zovu na telefon. Onda snimiš intervju, izmontiraš i pustiš u emisiju. Imam baš Earth Crisis i to treba da okačim, jer se baš pričalo o Srbiji. Pitali smo da li bi došli da sviraju, plašili su se, nisu bili informisani o tome šta se ovde dešavalo. Znali su da je nešto loše, ali nisu znali šta.

# Hoćeš li okačiti to na Mixcloud?

Lošmi: Hoću sigurno, već ima par nekih emisija od pre 10 godina, ali mi je krivo što nemam one iz devedesetih. Možda neku imam na audio kaseti, eventualno jednu, dve emisije. Imam brdo snimaka muzike, ali bez najava. Verujem da je danas i starijoj ekipi krivo što nisu tada snimali to i sačuvali. Postaviću sve što imam sigurno, a to je dosta emisija.

# Stičem utisak da ste se baš puno cimali oko svega toga.

Lošmi: Dosta je tu truda uloženo. Sve smo radili besplatno i na radiju i posle. Nikada ni jedan dinar nije niko od nas zaradio od toga. Sve je bilo iz ljubavi prema muzici. Čak i taj lik koji je direktor muzičke škole je radio besplatno. Sve je bilo iskreno.

# Kako danas snimate emisiju, imate li opremu ili je u pitanju improvizacija?

Lošmi: Snimamo kod mene u stanu. Jedno vreme smo snimali u Lux radiju, nakon što su nas izbacili iz Radio Smedereva, ali to je bilo samo par emisija. Zahvaljujući Larsu bili su otvoreni da sarađuju, on je sada direktor tog radija i otvoren je za to. Siguran sam, on bi prihvatio kada bismo mi hteli da snimamo tamo. To bi sigurno zvučalo kvalitetnije nego sada. Ali i ovo što snimamo preko telefona, mislim da ne zvuči tako loše, a mi snimamo zbog nas. Gledamo da se uskladimo sa obavezama zbog Zoke i smenskog rada u školama. Uglavnom snimamo četvrtkom pre podne, ja to izmontiram i postavim na internet uveče .

# Šta je to što vas i dalje drži da snimate?

Lošmi: Ljubav prema muzici i poštovanje. To je kontinuitet, radim za sebe i za par drugara za koje znam da vole da čuju tu muziku.
Zoka: Radimo i zbog par ljudi koji će da je čuju svaki put. Ja sam ruki, nov sam, tu sam tek godinu dana.

# Miloše, u čemu si ti najviše, žanrovski?

Lošmi: U HC sam ušao preko metala, u osnovnoj školi. Imao sam drugara čiji je brat slušao metal. On me je uveo u gitarski zvuk. Ja sam voleo muziku osamdesetih. Slušao sam neki rokić, ništa posebno, više je to bio pop osamdesetih, kada sam bio osnovna škola. U metal sam ušao možda u petom, šestom osnovne. Nekih godinu dana kasnije sam čuo za HC i to mi se više svidelo. Krenuo sam da slušam to, pa mi se posle opet slušao metal, i bilo mi je krivo što sam obrisao kasete na koje sam snimao metal. Ali u principu, volim ja svašta da slušam, i evergrin muziku pedesetih i šezdesetih. I dalje volim taj pop osamdesetih.

# Ko je po vama najvažniji bend, najuticajniji, domaći i strani?

Lošmi: Za mene Gorilla Buiscuits, pošto je to možda i prvi HC bend koji sam čuo. I naravno, Biohazard, pošto su prvi došli ovde za vreme sankcija. Sećam se da sam bio baš uzbuđen. Biohazard i Propain su bili ovde bogovi. Od domaćih bedova Definite Choice i Dead Ideas. Imao sam sreću da na pretprošloj turi na brodu sretnem Vladu iz Mob Law, čija je sestra Jelena pevala u bendu. Imao sam nekoga s kim sam mogao da pričam o muzici. Pričao mi je kako su pokušavali da se ponovo skupe, on ih je ubeđivao, ali Jelena nije bila u tom fazonu. Mislim da se on sad vraća na odmor, pa ću ga pitati da ih napadne opet, da održe bar jedan koncert nekada. A Definite Choice, sve tekstove sam znao napamet. Sećam se da kad su došli prvi put, nisam imao para da kupim kasetu, nego je jedan drugar kupio, a ja sam prepisivao tekstove. Imam tu kasetu za koju sam sam napravio booklet. Kasnije sam je i kupio. Evo je na polici iznad kasete Hitman-a.
Zoka: Ja se gomile bendova sećam od prvih demo snimaka. Tu je mali milion bendova. Sećam se da sam prve albume kupovao 1981, sa devet, deset godina. I sećam se kada sam kupio ploču Paket Aranžman. Tada se lomilo da li ćeš da slušaš Zdravka Čolića ili ćeš da slušaš novi val, ja sam krenuo u novi val. Sve je počelo odatle i samo se razvijalo dalje. Sestra je mislila da od mene neće biti ništa kada sam joj rekao da sam kupio ploču Discipline Kičme. Onda sam krenuo da slušam i strane bendove, Clash, Ramones, sredinom osamdesetih.
Lošmi: Ja pank nisam voleo do kraja devedesetih.
Zoka: Osamdesetih sam slušao, u srednjoj školi, i metal. Slušao sam sve. Ja se sećam i emisije “Groznica subotnje večeri”. Ta emisija je bila nedeljom. Nisam slušao svaku, ali se sećam nekih. Domaći bend koji je na mene najviše uticao je rana Disciplina Kičme, iz osamdesetih pre London faze. A od stranih, ima gomila bendova koji su sada već prošlost, završili su karijere, a ja ih slušam od demo snimaka. Ako moram nekoga da izdvojim to je Beastie Boys, u svim svojim fazama, i HC, i hip hop i sweet pop.

# Često radite tematske večeri, godišnjice, ne date da se zaborave važni trenuci vezani za emisiju, radio, forum. Kako izgleda organizovati sve to i okupiti ljude?

Lošmi: Bilo nas je više pre, i pravili smo veće koncerte, kada smo imali gde. Sve je krenulo za 15. rođendan. Pričao sam sa Larsom šta ćemo da radimo za godišnjicu, da li da osmislimo nešto ili da bude obično veče sa puštanjem muzike. Tako smo organizovali koncert u Smederevu. Nisam to uradio sam, ali to je bio prvi naš koncert. Svirali su Muzika poludelih iz Vrbasa, koji su čuli da će se održati koncert kod nas i zvali da pitaju da li mogu i oni da sviraju. Lock Down su tada bili aktivni, Full Size je takođe svirao, kao i Hitman. To je bio prvi put da sam ja organizovao koncert a cena karte je bila 150 dinara. Bilo je naporno i nisam znao šta da očekujem, ali baš zbog toga što je to bio prvi veći događaj, bio je najposećeniji. To je bilo 2008. Neki su dolazili samo da kupe kartu i uopšte nisu ulazili. Došli su da podrže, unutra je bilo 150 ljudi, a prodali smo preko 200 ulaznica. Tada smo rešili da jednom godišnje organizujemo koncert. Bilo je nas 10, 15 koji smo uletali sa novcem unapred, da imamo da isplatimo bendove ako ne prodamo dovoljno karata, što se nije desilo nikada, ali se dešavalo da prođemo baš loše. Rođendani su uvek bili super, i tada smo počeli češće da radimo i druge događaje jer smo mislili da će biti isto. Ideja je bila da ne bude uvek da mi idemo u BG ili NS na koncert, nego da uložimo toliko para koliko bismo uložili u gorivo i u kupovinu karte. Dešavalo se da mi uložimo pare za organizaciju, ali i da kupimo kartu za isti koncert. Džeri je na primer jednom dao pare unapred, a onda na ulazu kupio još dve karte za sebe. Prvi bend koji smo doveli iz inostranstva je bio Out Of Step iz Hamburga. Sa njima smo se zgotivili, i svidelo nam se to da ugostimo nekoga sa strane. I dalje smo u kontaktu sa njima, nevezano za muziku.

# Nedavno ste proslavili 10 godina foruma.

Lošmi: Da, to je bilo okupljanje članova, to je lakše organizovati od koncerta, i ne košta ništa. Pozvali smo

Rodjendan emisije

vlasnika jednog kafića za prostor, jer on već zna da se oko prvog februara skupljamo kod njega. Zove nas BTS furunaši. To je čisto da se nešto dešava, neko druženje, a i opet, možda neko drugi to vidi.

# Je l’ vam se dešavalo da dođe neko sa strane, mimo foruma?

Lošmi: Dođu, nije to druženje zatvorenog tipa. Ništa to nije čudno, to je mesto gde redovno dolaze ljudi.
Zoka: Ove godine treba da slavimo 25 godina emisije, videćemo šta ćemo da radimo po tom pitanju.
Lošmi: Ja još ne znam da li ću da budem tu, ali ima dosta bendova koji hoće da sviraju. Problem je što mi nemamo prostor. Prošle godine smo organizovali Spider Crew i Only Attitude Counts na otvorenom, dva benda koji su u suštini kao jedan, neki članovi su isti. Već su bili jednom kod nas ranije, nisu svirali, ali su bili kod mene i kod Gagija. Trebalo je da sviraju, ali su imali problema na granici, pa nisu došli na koncert, stigli su ovde u tri ujutru. Tada smo se dogovorili da se ipak nekada napravi koncert, i eto to se desilo prošle godine. Malo je to ličilo na neke stare uspešne koncerte u SD, bilo je dosta ljudi, s obzirom da je bio ponedeljak. Problem sa koncertima ovde je što niti imamo mesto gde može da se organizuje koncert, niti imamo bilo kakvu podršku.

# Je l’ imate plan da neki koncert organizujete u narednom periodu?

Lošmi: Ja sam dobijao neke ponude, ali ništa još nisam potvrdio. Neke bendove, od tih sa kojima sam u kontaktu, bih baš voleo da vidim. Oni bi hteli da dođu ovde, ali ni sam ne znam koliko ću još dugo biti u Smederevu i gde bismo organizovali svirku. Uvek ima ljudi koji hoće da sviraju,ali ne znam ko bi njih došao da gleda osim nas desetak. Uvek je to problem.

# Koliko sam primetila ljudi iz Beograda i Smedereva se organizuju i odu u Novi Sad na svirku, ili od nekud u Beograd, ali retko ko iz Novog Sada, Kragujevca, Čačka ili Milanovca, gde smo mi išli na svirke, ne iscima se da dođe u Smederevo recimo?

Lošmi: Dolazili su ljudi iz Novog Sada i Gornjeg Milanovca kada su bili rođendani emisije, ali ne u poslednje vreme. Ja te odlaske na koncerte gledam kao ekskurziju kada sam bio u školi. Nije to samo muzika, to je druženje, ceo taj dan je važan. Vožnja, razgovori u kolima, uvek se lepo provedemo gde god da krenemo, to je poenta.

# Postoji li sada scena u Smederevu?

Lošmi: Ne. Da nas nekoliko tu nešto ne napravi, ništa se ne bi ni desilo. Bendova nema puno. Rov je objavio album prošle godine, oni su poslednja generacija. Gavrilo Princip je na stand by-u. Potres isto. Ljudi imaju egzistencijalne probleme, traže nešto bolje, i onda je nekad teško da se bave bendom. To su dva, tri benda koji daju znake života. Metala nema, drugih žanrova nema.

# Šta imate vi da poručite čitaocima Out Of The Darknessa?

Lošmi: Da se ne predaju, šta god da rade, samo da guraju dalje. Dokle god postoji jedan čovek koji će da im kaže da mu se to što rade svidelo, treba da guraju dalje. Znamo koliko je teško da imaš energije da nešto napraviš, to je važno, da nešto ostane iza tebe.

# To je upućeno onima koji prave fanzin, a za čitaoce?

Zoka: To važi za sve, da ne odustaju.
Lošmi: Nema tu one priče da si nešto prerastao. Baš sam rekao pre neki dan, ako nešto voliš nema granice u godinama. Zamisli kažeš volim rusku salatu i neko ti kaže: Što jedeš rusku salatu, prerastao si to. Isto je i sa muzikom, kad nešto voliš, ti voliš, ne možeš da prerasteš.

Interview by: Boba

 

Intervju originalno objavljen u “Out Of The Darkness” #4, 05/2018

Comments

comments

Tags
Close