IntervjuiSrpski

BLOODPACT

Bloodpact su bili strejt edž hardkor treš bend iz Detroita, koji je funkcionisao krajem 20. i početkom 21. veka. Intervju je urađen sa pevačem Endijem Dempzom, koji je kasnije vodio izdavačku kuću “+/- Records” (Intensity, Abnegation, Earthmover…) i svirao u još nekoliko bendova.

Prvo mi reci kad i kako si uleteo u hc, kako ti je to tad uticalo na život. Bilo bi fino kad bi odgovorio u više detalja.  
Bio sam otuđeni izgubljeni 13-godišnjak, a zvuk, bes i underground stil su me pogodili baš kako treba, i nisam se osećao više tako usamljeno i sjebano. Snimio sam par stvari od druga iz škole, moja prva kaseta imala je dva Misfits albuma, prvi album Suicidal Tendencies i dve pesme 7 Seconds, što mi je ostalo omiljeno do danas. Mislim da se i dalje poistovećujem sa tim osećajem, nikad nisam postao ‘normalan’. U suštini, sve više sam posvećen življenju života na način na koji ja hoću, a hardcore, muzika i diy zajednica me ohrabruju u tome.

 

Govoreći o sebi, prvo sam prokleto želeo da promenim sve te glupe ljude oko sebe, a sad mi je hardcore više izražavanje sebe bez velikih pokušaja da nekog prosvetlim. Voleo bih da se ljudi mogu promeniti, ali ako ne mogu, koga je briga. Da li se i dalje trudiš da učiniš ljude da misle i promene nešto?
Da, i dalje pokušavam. Ne mogu samo da sedim i jedem govna, society drives me crazy. Pa ovo je dranje i vrištanje i izbacivanje toga, ali sa razlogom iza sve te buke. Naravno da ima ljudi koji se neće sad promeniti… ali moramo svi da shvatimo da smo samo jedan od šest milijardi širom sveta, ne možemo sve sami promeniti. Što ne znači da ne bi trebalo da se trudimo.

 

Kako je Bloodpact u stvari nastao, ko je u bendu?
Annie svira bas, ja pevam i svirao sam gitaru na par snimaka, mi smo bili u bendu od početka. John je bio prvi gitarista, skoro je napustio bend jer se preselio dosta daleko i počeo da svira metal u bendu The Plague. On je zamenjen našim super drugarima Mike-om i Patom, koji su bili u bendu Next2Nothing, a sad su takođe i u bendu Premonitions of War, koji je totalno razarajuć, kao mešavina Coalesce i His Hero Is Gone sa pesmama od jednog minuta. Naš prvi bubnjar,  Dustin, takođe je bio u N2N i sad je u Premonitions of War. Izašao je pre godinu i po dana, i Adam je svirao bubnjeve. Kad je Adam povredio koleno, Dustin se vratio. Bloodpact je nastao jer smo John i ja hteli da napravimo noisy straight edge thrash band sa ‘odjebi ili umri’ stavom. Ideja je otad malo sazrela (ah, pa nije trebalo…-dule).    

 

Šta misliš o Descendents?
Bili su dobri (Annie bi rekla sjajni, ona ih obožava). Čudno mi je da vidim da ih ljudi sad nazivaju pop punk… Upao sam u hardcore 1989-e, i nije bilo pop punka, the Descendents su bili smatrani hardcore bendom sa malo drugačijim zvukom, kao Bad Religion, te i dalje razmišljam tako. Voleo bih da postoji više različitosti i individualnosti u hardkoru.

Koji su bendovi najviše uticali na tebe i tvoj život?
7 Seconds, Minor Threat, Suicidal Tendencies… Ti bendovi su definisali moje rane teenage godine i ohrabrili me da ne dopustim da me debili čine potištenim. Takođe su me ohrabrili da ne moram biti seksistički pijani nabadač da bi se uklopio, i da je skroz u redu biti sjeban iznutra. Posle toga sam video Chokehold dosta puta, i voleo sam taj bend. Onda su mi najvažniji bili Catharsis u vremenu kad je ‘Samsara’ izašla, to je bilo kao gledati svet u drugačijem svetlu. Sve sam istražio, i postao još ambiciozniji. Left For Dead bili su sledeći bend koji je imao važan uticaj na mene, pokazali su mi da možeš svirati brzo i reći svima da odjebu, a i dalje biti zaista inteligentan bend.

 

U kojim delovima hardcorea najviše uživaš?
To se menja… volim da sviram koncerte, pričam između pesama, i volim adrenalin i buku. Super mi je što sam deo internacionalne diy zajednice. Viđam ljude iz celog sveta, upoznajem ljude putovanjima i pronalazim da imamo gomilu zajedničkih stvari. I dalje slušam muziku konstantno kući ili u kolima… te mogu izabrati jednu stvar od ove tri.

 

Kako pišeš tekstove?
Uvek sam besan zbog nečega i ideje mi lete glavom, i kad imam dovoljno dobar stih zapišem ga. Ne mogu samo da sednem i pišem na komandu, moram biti inspirisan.

 

Zbog čega si bio otuđen? Devojčice te nisu volele, školske face su te podjebavale? Problemi u porodici?
Bio sam siromašniji od većine klinaca u mojoj školi, te nisam imao modernu odeću i veliku kuću. I nakon nekog vremena shvatio sam da je ono za šta je zainteresovana većina ljudi najobičnija glupost, i da me ne zanima igranje njihovih igara. Moje samopouzdanje je bilo malo pomereno kad sam dobio naočare. Delom zbog toga što sam s njima glupo izgledao, a delom zbog toga što zbog njih nisam smeo da ulazim u tuče kojih je puno kad si mali. Te nisam bio hrabar kao pre. Ovo sad sve izgleda tako bezveze….

Kako si postao straightedge, zbog čega? Šta misliš o modernom poimanju sXe? Mislim da je bilo sve mnogo bolje i iskrenije u eri Minor threat.
Pa… srećom, Minor Threat i 7 Seconds su bili oni koji su to definisali za mene. Stvarno ne shvatam trenutni mainstream koncept strejt edža, mrzim celu omladinsku konzumersku demografiju u koju se pretvorio (prevod nije baš najsretniji, sorry-kuc). Prvo sam ušao u to ne bi li se odbranio kad bi me ljudi nudili da pijem, a onda sam shvatio gledajući ljude oko sebe da ni ne želim da budem deo toga. Ako nisi mogao da provališ iz tri pesme koje smo o tome napisali, zaista mrzim pušenje. Dim sjebava moje disanje za ceo naredni dan. To je tako besciljno. Svejedno, držim se ovog stila života delom iz navike, delom jer ne želim da trošim vreme na takve distrakcije. To shvatam kao izazov za moju kreativnost da nađem zabavu bez napijanja ili čega već.  

 

Koliko si bio zadovoljan svojim roditeljima i oni tobom? Zašto misliš da je većina starijih ljudi sjebana?
Super se slažem sa tatom, on je uradio stvarno dobar posao u mom podizanju. Moja mama je bila neverovatna osoba, ali je umrla od raka kad sam bio mali. Druga žena mog tate i ja smo imali naših razlika, ali se sad slažemo pošto živimo daleko jedni od drugih. Mislim da moj tata shvata sve što radim, dobio sam svoje anarhističke tendencije od njega, što moju maćehu dovodi do ludila. Ne znam šta si mislio kad si rekao da je većina starijih ljudi sjebana?  

 

Koliko imaš godina, šta radiš sem benda?
U julu ću imati 25. Deluje prokleto staro! Ali pošto je moj život krenuo neuobičajenim tokom, nemam normalne oznake starosti, kao karijeru ili brak. Pored dva benda (sviram gitaru u Ruination), vodim izdavačku kuću i mailorder, igram se s mojim kucama, pomažem Annie u njenom radu (pravi video igrice, bavim se njihovim porudžbinama), igram i sam neke igrice, vežbam pet noći nedeljno… prilično sam zauzet.

 

Šta te čini najviše srećnim/tužnim?
Srećan sam kad imam dobar trening… Ili kad slušam Iron Maiden singliće. Ili kad osećam da radim teške poslove i završavam ih kako treba. Dosta sam rastrojen i trošim vreme na sve i svašta. To me dosta pogađa. Tužan sam kad osećam da ne mogu komunicirati sa bliskim ljudima i naši odnosi pate.

 

Kako ti se 7 seconds sada čine?
Ne razmišljam preterano o njima… Više bih razmišljao o tome kakvi su bili od recimo 1980 do 1986. Gledao sam ih prošle jeseni i Kevin mi je bio suviše “Yeah! Hardcore!” za nekog ko je proveo poslednjih deset godina svirajući meke stvari. Ali štagod, mogu raditi šta žele, pretpostavljam. Više sam zainteresovan za nove bendove koji imaju duh koji su oni nekad imali.

 

Tvoje mišljenje o patriotizmu? Ljudi obično odvajaju patriotizam, nacionalizam i šouvinizam, ali mi je to sve bezveze i tupavo.
Da, ja kažem da nema potrebe ni za čim od toga. To je nešto za neobrazovane ljude koji ne shvataju svoje mesto u svetu i toga se drže ne bi li se osećali jačim i važnijim. Jednostavno me nije briga. Moja porodica dolazi iz Nemačke, osećam više veze sa tim nego sa time da sam Amerikanac jer je to moja porodica. Ali ne kao neki ponos, već samo kao istoriju i klasifikaciju. Ne shvatam nacionalni ponos. Mislim da ponos u suštini vodi lenjosti i kratkovidosti. Ne trošim mnogo vremena na to. Ali za lenje debile, super je osećaj kad SAD bombarduju Irak, kao da je njihov omiljeni fudbalski klub pobedio. Za to vreme ništa ne rade sem što su pijuni za one na vlasti, to je sve sjebano.

 

Šta tvoji non-hardcore prijatelji misle o tvom bendu i svemu što radiš? Kako ljudi koje upoznaješ reaguju kad ima kažeš npr. ‘o ja sviram u hardkor bendu, pevamo o tome i tome itd’ ?
Ne pričam o tome mnogo… Mislim da sam na neki način stidljiv i u startu van svakog društva, te ako nabijaš ljudima na nos da ne piješ, ne jedeš meso, ili ne veruješ u boga i otadžbinu, to te stavlja u još udaljeniju poziciju. Pričam o tim stvarima kad se o tome priča, ali ne vijorim zastavu non-stop. Ljudi vide bend kao nešto novo, ali ne shvataju da sami pravimo svirke i izdajemo ploče preko drugara. Trebalo bi da objasnim na neki način DIY etiku ljudima, to je dosta važno.

 

Zašto misliš da se većina ljudi/bendova koji su bili hardcore i imali super duh i iskrenost nekad kasnije uklope u sve to s čim se nisu slagali i idu u totalne suporotnosti u odnosu na ono što su nekad bili?
Kad god neko ima ekstreman stav povodom nečega, klatno se obično okrene na drugu stranu vremenom, te je očekivano za ljude koji se stavljaju na najviši pijedestal da najdublje padaju. To zaista nije moj problem, ne znam nikog od njih lično ili tako nešto, i više brinem o mojim prijateljima. Ima mnogo važnijih stvari nego brinuti o tripovima rok zvezda.

 

Da li si religiozan? Zbog čega misliš da su ljudi toliko ludi za religijom? Npr, ako kažeš nešto iole protiv toga, spremni su da te ubiju ne bili je odbranili, i mnogi se toga drže totalno nesvesno (ne znaju čak ni razloge).
Nisam religiozan. Mehurić je za mene pukao kad sam bio dosta mlađi i pitao sam se zašto za grčke mitove kažu da su lažni, a hrišćanstvo nije… To nimalo ne dopire do mene. Pretpostavljam da to nudi komfor i razloge konfuznom postojanju na zemlji… To dopušta da ljudi zaborave na logiku i konradikcije u svetu oko njih. Sposobno da privuče ekstremne ljude i izazove ekstremne reakcije. Pretpostavljam da više volim da se sam potrudim oko nekih stvari, pa sam zadovoljan time što shvatam moje razloge zbog kojih sam živ.  

 

Kako ti se dopao intervju? O čemu voliš da budeš priupitan, šta bi pitao nekog kad bi radio intervju? Reci mi takođe nešto za kraj ili štagod…
Definitivno mi se svideo. Izgleda da su mi interesantnija pitanja koja mi šalju ljudi iz Istočne Evrope ili Brazila, verovatno su ljudi tu više naviknuti izazovima nego u prigradskoj Americi. Volim da me pitaju o mojim kucama, mnogo ih volim. Da sam ja radio intervju, pitao bih da li misle da je idealizam omladine samo prelaz između detinjstva (kad misle da su centar sveta) i odraslosti (kad prihvataju da su jedinka u 6 milijardi ljudi), ili je gubitak idealizma samo cena koju ti okolina/svet naplaćuje.  

 

 

Intervju by Dule

 

Intervju radjen početkom milenijuma za treći broj fanzina “Atimski Mrav” koji nikad objavljen nije.

Tags

Leave a Reply

Close