IntervjuiSrpski

Atheist Rap – 30 godina benda

Atheist Rap ove godine obeležava trideset godina postojanja pa je to ujedno bio i povod za razgovor sa Raduletom. Pećinko se, kao jedan od osnivača benda i osoba sa fotografskim pamćenjem, našao pri ruci, svojim zanimljivim odgovorima samo je obogatio ovaj intervju. Pošto sam od 1988. kada sam otišao na svoj prvi punk koncert u gradu počeo da zapisujem lične impresije, poput klasičnih fanzinaških izveštaja sa svirki, uzeo sam u ruke svesku koja pokriva period do 1994, odnosno prvih pet godina Ateista, povadio brojne teze i podsetio se nekih sjajnih momenata prepunih lepih uspomena. Imao sam sreću da bukvalno rastem uz jedan od najvećih naših punk bendova. Atheist Rap sam gledao tačno 80 puta, u prvih pet godina čak 36, bukvalno svaka od svirki iz te rane faze bila je, sama po sebi, istinski spektakl. Naš razgovor mogao je da počne:

 

Pećinko: Pope i ja smo bili na koncertu Ramba Amadeusa u Novom Sadu na Mašincu u novembru 1988. Tada nam se javila ideja da napravimo bend. On je predlagao naziv Silvester Mocart a ja Atheist Rap.

Sećam se kada ste ti, Ćozla i Željko prolazili parkingom ispred picerije “Alo” na Novom naselju gde smo mi klinci igali fudbal, ti nam tada saopštavaš kako si oformio bend koji se zove Atheist Rap i pozivaš nas na svirku u Kapiju… Znam da smo ostali u čudu, šta mu znači ta prva reč i kakav bre crni rep…

Radule: Naravno, nije Pope mrdnuo prstom, na Pećinku je bilo da nađe ostalu ekipu i jedan dan pozvone mi na vrata on i Diša i kao treba im gitarista. Ja ih pitam „ko svira još u bendu?“ a oni mi odgovore „još uvek niko, od tebe smo krenuli“, ali kao može Diša da svira bas iako nikad nigde nije svirao. Znam čoveka sto godina, naslušan je muzike, sve OK, ali kako misle da on svira… Predložim Zareta, oni se slože, Pećina na to doda da ima u planu da zove i Goju.Ili su Goju već zvali… Možda sam ja krivac što Diša nije nikad bio u bendu, ali Zare i ja smo bili uigrani iz Tačkaša jer smo mi uveliko svirali i trebalo nam je nešto da premostimo dok se Acke ne vrati iz vojske. Acke je recimo i tada bio veoma ozbiljan bubnjar po pitanju tehnike. Mogao je da tuče hardcore bez problema. On i jeste old school HC bubnjar samo što to nikad nije izbacio iz sebe. Uglavnom kažu mi da im je bitno da naprave bend za svirku u Kapiji. Dobro „kad je svirka?“, pitam ih. „U subotu“, odgovoriše oni, a to bio ponedeljak… Jebo te, pa to je za pet dana, daj onda Zareta da bar malo bude smisleno i liči na nešto pošto se poznajemo i sviramo već dugo. Kad izvrtiš one prve spotove Diša se pojavljuje u jednom, Galić u drugom, upadali su drugari iz ekipe…

Kad već pominješ Galića, u jednom intervjuu koji je za “Index” sa Popetom i Gojom početkom 1990. radio Miro Karadžić, Goja je nakon koncerta u Smederevu izjavio: „imamo novog člana, to je Gale, on seda za bubnjeve, a ja prelazim na drugu gitaru“.

Radule: Da, da, čuveni koncert „Dani novosadske scene u Smederevu“ kako smo ga mi prozvali a organizovao ga je Đura. Išlo je nas 11 odavde skupljenih u četiri benda, Kapetan Leshi, Fear Of Dog, Fluorel tačkaš i Atheist Rap. Pre našeg nastupa sjebao se bas bubanj pa je Galić svirao floor tom umesto bašnjaka, stoji pored Goje i lupaju obojica. Goja je gledao kako da šmugne sa bubnjarske pozicije, ali se to nije desilo tada, već dolaskom Acketa u bend. Uglavnom ni Gale nije nikada postao član Ateista iako je imao raznih epizoda sa nama. Spomenuo sam na ovom Exitu, mi smo imali skreč na bini u Inđiji 30.12.1989. Galić je skrečovao, to je verovatno bio prvi skreč u Srbiji.

Ko je organizovao taj koncert u Inđiji, tu je bilo nekog muljanja ako se dobro sećam?

Radule: Došao neki prevarant na naš koncert u Lineu i kao zove nas na grupnu svirku u Inđiju za Novu godinu. Mi ga pitamo za novac da nam pokrije putne troškove, a on kaže „vidi, mene ta svirka već košta – benzin, što sam došao ovamo da vas zovem, pa ulje za kočnice…“ Debilana teška. Pustili mi njega da priča sa Vojom Žugićem, uglavnom desio se taj grupnjak tamo, popriličan krš, mi se ponapijali, nismo dobili batine, bilo je tu i nekih metal bendova sa raznih strana, ali uglavnom se sve pretvorilo u zajebanciju, grudvanje i klasičan kretenizam. Te prve svirke su uglavnom bile ozbiljna zajebancija.

Na prvoj svirci u Kapiji imali ste dve stvari, a jednu ste improvizovali na licu mesta…

Radule: Tako je, prva je bila “Atheist Rap” pa “Gusti sok” dok smo tamo u bekstejdžu ispred Kapije sklepali “Oru”. S tim što smo ponovo odsvirali prve dve, ali potpuno drugačije. Nismo imali probe sa pravim instrumentima i opremom. Uboli smo se u moju Fisher mini liniju, u jedan kanal bas, u drugi gitaru, dok je Goja svirao na limenom dobošu koji sam dobio od ekipe za rođendan i na vežbovnoj tromblonskoj mini. Održali smo samo jednu probu, u sredu, pred taj nastup. Prvi put kad smo na svirci odsvirali te dve pesme one su bile potpuno drugačije izvedene nego na probi.

Išla je priča tada da ste imali više svirki nego probi…

Radule: Tako je, posle te Kapije bila je O.Š. „Jožef Atila“, pa Elektro škola, pa Vrdnik… Imali smo prvu probu ili prve dve kod mene ćere. Krenuli smo na treću na Paragovo na vikendicu, ali nas ispale za prevoz i onda smo održali probu u Limanskom parku, uglavnom lupiću, ali recimo da smo za pola godine te 1989. održali četiri probe i sedam svirki.

Potom je usledio koncert u novembru sa Brainstorm u Linei…

Pećinko: To je već bila ozbiljnija svirka kao i festival „Bolje uživo nego na mrtvo“ u januaru 1990. na istom mestu kada smo svirali sa It’s Not For Sale, Ludilom i Overdose. Bilo je prepuno oba dana. Drugo veče su svirali Tačkaš, Ritam nereda i KBO.

Došlo je vreme za snimanje prvog demo snimka, zašto je snimljena ritam mašina umesto bubnja, da li je uopšte postojala opcija da se snimi pravi bubanj?

Radule: To je pre pitanje za Goju, ali imali smo problem sa bubnjem definitivno. Fluorel tačkaš je dok je Acke bio u vojsci vežbao kod pokojnog Bade Dade i tamo nam u njegovom podrumu neko mazne, da ga ne spominjem, zna on ko je, floor tom od bubnjeva, koji smo prerađen u neki eksperimentalni instrument sa federima našli upravo u studiju u Bukovcu u kom smo snimali “Kompakt disk”. Nismo imali gde da nabavimo ceo set. Generalno, nismo tada pridavali važnost instrumentima niti smo imali para da kupimo ozbiljne sprave. Nismo se ni razumeli u instrumente. Nisi razmišljao o opciji da daš 500 maraka za gitaru recimo. Sve smo uvek krpili. Prvu gitaru koju smo imali napravio je Srba iz Pekinške patke, a platili smo je zajedno Acke, Zare i ja, na njoj sam svirao do 1993. Kad je Jezda počeo da propada ja sam podigao iz banke 300 maraka i kupio plavu Lead Star. Do tad sam sve svirao na toj „betonskoj“ gitari. Srba je uvek voleo da predimenzionira telo, sećam se da je imala 8 kila nakon što smo je isekli, teška kao tuč. Nego da se vratimo na demo koji nam je snimio Ljuba Pejić, nismo bili dovoljno tehnički dobri, nismo imali svoj bubanj, a i ko zna kako bi to zvučalo i koliko bi sve trajalo, a bilo nam je bezveze da rastežemo. Taj demo sam svirao na Srbinom pravljenom Telekasteru. Inače Goja je bio majstor da se snađe tokom svirke u bilo kom momentu… pogreši, ispadne, zastane na tren, ali nema stajanja, bam, nastavlja kao da se ništa nije desilo.

Šta se desilo sa tim nikad objavljenim singlom, zašto se on nikada nije pojavio, ko je to trebalo da objavi?

Radule: Mislim da je Gile Roker u pitanju, naš drugar i lik koji je upao u vode tezgarenja, koji nam je organizovao svirku u Vrdniku i za snimanje pozajmio Fićin kombi. Komedija s tim kombijem, pali na žice i ne rade mu kočnice, a pozajmio nam ga je da bi mogli da se prevezemo iz grada do Bukovca i kombiju se pri drugom odlasku zapali instalacija na Varadinskom mostu… On je nešto radio sa Mr. Montenegrom, ni ne sećam se više. Sve je bilo kao iz Alan Forda totalno. Pa da li je on odustao, a mi već poslali master u Zagreb Jugotonu i to tamo ostane ili tako nešto… Sve u svemu master u Zagrebu a počeo rat. Dobili smo ga nazad nakon 28 godina sa dve strane, tajnom dostavom i redovnim putem po zahtevu od strane prijatelja Micike.

Atheist Rap prvi put izvodi pesmu “Novosadski vašar”na koncertu u Linei 30.04.1990. na kojem je nastupio i Fluorel tačkaš ali pod imenom Honkonški guščići svirajući obrade od Pekinške patke. Na toj svirci prvi put je izvedena pesma “Gril 13” a nastup je počeo pesmom “Leshi Intro”. Pamti se i svirka 02.09.1990. na Ribarcu, kod Panonskog mornara, na njoj je nastupio veliki broj tada aktuelnih novosadskih bendova, između ostalih i Ritam nereda, GBB, Fluorel tačkaš, Atheist Rap…

Radule: Ta svirka je još jedan od razloga što Pope nije završio fakultet. Imao je ključni ispit narednog jutra, a majstor se odvalio sa ekipom pa nije ni izašao. Sećam se da je Poda pridržavao doboš, pošto smo svirali na pesku, a Goja mu je malo-malo lupao po glavi umesto po kontri.

U martu naredne godine, preciznije 24.03.1991. Atheist Rap je održao svoj najupečatljiviji koncert do tada, prvi put sa Acketom za bubnjevima. Bilo je to u malom amfiteatru/dramskom studiju KUD “Sonja Marinković”. Tada ste prvi put publici predstavili nove pesme: “Trabant”, “Wartburg limuzina”, “Radule”, svirali ste miks obrada od Patke…

Radule: Bilo je odlično. Puštali smo i neke slajdove. Goja je prešao na drugu gitaru. Kada smo počeli ozbiljnije da radimo u ovom sastavu odlučili smo da svu energiju sa Tačkaša prebacimo na Atheist Rap i jednostavno smo prestali da guramo Tačkaš. Nije bilo vremena da se bavimo sa oba benda, da se podelimo na dve strane.

Tačkaš je imao ozbiljnih stvari i staž od nekoliko godina na sceni, a Atheist Rap je bio novo ime, vi ste se odlučili da stavite tačku na Tačkaš a da nastavite sa Ateistima.

Radule: Da, i tamo i u Atheist Rapu uglavnom smo uz Pećinka vukli Zare i ja. Kad sad malo bolje razmislim Tačkaš  nikada ne bi mogao da svira “Trabanta”ili “Wartburga”. Pesma “Radule” je recimo bila stvar za Tačkaša sa nešto izmenjenim tekstom. Sigurno kao Tačkaš ne bi napravili ni “Gril” ni “Oru”… tu su stvari definitivno počele da postaju ozbiljnije… Mada, pitanje je i šta je ozbiljno!? Nikada nismo sebe smatrali ozbiljnim muzičarima, više smo voleli da sviramo nego što smo umeli. Izađemo na svirku sa Vriskom generacije, nebo i zemlja,  pola stvari nam je bilo OK, a pola su bile tinejdžerska sprdnja iako više nismo bili tinejdžeri. I neke obrade. Pričam o Tačkašu. Kad smo krenuli ozbiljnije da radimo, otišli smo u mračnije vode što se vidi iz pesme “Skok u mrak” i još nekih. U Atheist Rapu je bila veća zajebancija pa smo odlučili da ostavimo težinu za kasnije.

Ubrzo su usledile svrike koje se i danas pamte i prepričavaju, u kafiću Pandora sa Prolećem i Serum I.D. a potom i na rukometnom stadionu u Dunavskom parku u maju 1991.

Radule: Ta Pandora je stvarno neprepričiva, a za pamćenje po svemu – od gazde koji nije bio svestan u šta se upustio, preko najezde ljudi koji su se nemam pojma kako nabili u tridesetak kvadrata, bendova u kojima su svi članovi sem bubnjara stajali na sedištima i naslonima separea, i scene kada gazda odustaje od brige zbog izlomljenih stolova i inventara od dajva bez stejdža i pridružuje se žurci… U Dunavskom smo svirali sa SMF, KNO i Direktorima. To je bilo totalno ludilo, previše mase. Posle svih na binu je izašla i Prvobitna zajednica, ali tu svirku pre pamtim po žderanju. Već u junu na istom mestu odsvirali smo koncert sa KBO, bilo je malo manje ljudi, ali je sam koncert bio neuporedivo bolji. Tada smo prvi put svirali “Pilote” i “Štrikanje” koju je pevao Zare.

Atheist Rap je uveliko bio spreman za ozbiljan solo koncert koji je 23.11.1991. organizovan u Studiju 24. Svirali ste iz dva dela, sa pauzom, tokom koje su se vrteli spotovi, bilo je previše sveta, imam zapisano: 315 prodatih ulaznica i preko 100 ljudi na spisku. Za taj koncert Goja je uradio “Metalica” plakat, a u drugom setu svirali ste i tada aktuelan hit “Enter Sandman” kao i “Sastanak na slepo”… Ne mogu da se setim kako je išla ta pesma…

Radule: Ma to je neka pobačena pesma koju smo možda par puta odsvirali, nije nam legla… Pokušaj da ne bude pank a ne znamo da napravimo stvar kao Pepersi, pa je povukla na Oktobar 1864, ali bezvezno. Totalni promašaj. Ja sam posle tog koncerta u roku od mesec dana smršao nekih 6 kila. U toj pauzi između dva seta presvukli smo se svi u crno zbog obrade od Metalike. Ja sam od crnih stvari imao samo neke stare crne farke koje sam skratio u bermude, ali sam ih nosio u vreme kad sam imao deset kila manje. Uglavnom, stajao sam vrlo blizu reflektora koji mi je tukao direkt u facu, proključalo mi vino u glavi, pa sam nakon odsvirane Metalike skinuo majicu. Kad sam posle na snimku video sebe kako izgledam, noge kao čačkalica, a stomak kipi na sve strane… užas.

To je bio i poslednji koncert na kojem je nastupio Pećinko pre nego što je zbog mobilizacije otišao u Čehoslovačku. Taj period od nekoliko meseci bez njega pamti se po seriji onih svirki u Atrijumu…

Radule:  Na tim svirkama u Atrijumu svirali smo svašta iz perioda Tačkaša. Gomila obrada i poluobrada, od Ramba do Nirvane, preko Dinosaur Jr, Ramones, Mano Negra… Ta prva dva koncerta iz decembra 1991. bila su nenajavljena, a onda smo sa Bobom Faberom dogovorili da odsviramo tri svirke u jednom danu.

To je bilo 12.01.1992. prvi koncert od 4 do 6, drugi od 8 do pola 10 i treći od ponoći.

Radule: Te prve dve svirke u Atrijumu ispale su super pa smo odlučili da uradimo nešto što niko pre nas nije u gradu, da odsviramo tri svirke u istom danu i to smo još izabrali nedelju, dva vikenda za redom.

Pomenuo si da je to organizovao Boba Faber, kakav ste problem imali s njim pa da Pećinko u septembru 1992. nije hteo da izađe na binu u Kapiji kada ste svirali sa GBB jer je on to organizovao?

Radule: Jao, neki debilan razlog je bio, recimo, da nam je odbio od procenta mikrofon koji je iznajmio za svirku ili tako nešto. Nikad se nisam bavio novcem, uvek smo bili fer, osnovno je da se pokriju troškovi, pa delimo dalje, što su neki i zloupotrebljavali.

Pećinko: Razlog beše taj što je Faber čuvši za broj prodatih karata u Studiju 24 došao na ideju da zaradi na trenutnoj popularnosti benda. U tim trenucima je pričao bajke o budućnosti benda, a želja mu je bila da sviramo za gajbu piva, što više i što češće. Kada je procenio da je iscedio bend, samo se okrenuo drugim opcijama u muzičkom biznisu u kojima je video potencijalnu zaradu.

U aprilu 1992. odsvirali ste dva vezana koncerta u Žutoj kući, prvi put sa Tečom u postavi kada ste izveli dve nove pesme “Car Core” i“Ljubav”. Potom je došla na red i legendarna svirka sa Mitesersima u Studio 24. Beše 04. jun 1992. čuveni plakat iz stripa Blek Stena po scenariju iz Nadrealista sa sisanjem motke…

Radule: Počeli smo koncert onim introm za Patku. Ta je svirka bila ludilo. Pope i ja gledamo Mitesere, dogovor sa ostatkom benda je bio da se nađemo u bekstejdžu kad ovi budu na tri stvari pre kraja. Ulazimo nas dvojica u bekstejdž, svi oklembešeni, sasrani, jer Miteseri ubijaju, treba izaći posle njih… Inače tada smo bukvalno svi po gradu sa sobom nosili kasete prvog dema Mitesera, gde god dođeš vrte se Miteseri i mi kao starije baje pozovemo njih klince da sviraju pre nas i ovi odvale, sašiju ga strašno, u publici pakao i sad treba izaći posle njih… i ja održim motivacioni govor “ljudi, nema šta, sada izlazimo i moramo i mi da ubijemo, nema nazad…” I stvarno je tako bilo, taj koncert pamtim kao jedan od najboljih ikad. Evo sad se ježim.

Sledi snimanje špice za “Ritam”, saradnja sa Vraneševićima, pa “Trabant” i“Wartburg”…

Radule: Milenko Grgar (M.G. Bukovski) je čuo od svoje ćerke Varburga i oduševio se, poželeo je da nam on uradi spot. Inače on je režirao gomilu spotova na novosadskoj TV, ali je odbijao, jednostavno nije hteo da radi turbo folk, tako da je bio pomalo skrajnut i režirao redovan program, tako nešto. I povremeno tezgario, režirao je  Sex majstore. Tip nas je našao preko Žute kuće. Tada su se uveliko već počeli oko nas motati razni likovi i menadžeri, svi da se ogrebu i onda se pojavi on koji hoće da nam snima spot za džabe… Došao na dogovor sa knjigom snimanja, oduševljen. Njemu smo mi posle Vraneševića bili prvi od mlađih bendova kod kojih je osetio autentični novosadski duh.  A mi debili, otišli na snimanje pa nestrpljivi, pizdimo što toliko traje i što se oteglo, Goja zapenio da završavamo i palimo dalje. Kada nam je izašao album Milenko nam je snimio još nekoliko spotova, Pomoćni, Ritam, Radule, par godina kasnije je otišao u Kanadu.

U avgustu 1992. KBO, Nospeedlimit i Buka za decu sviraju u Kapiji a u Žutoj kući iste večeri bila je svirka Paradoksa, Ateista i još nekoliko bendova s tim što je ona počela tek kada se ova prva završila pa se sva ekipa preselila sa jednog na drugo mesto. Ubrzo posle te, 12.09.1992. odsvirali ste ponovo u Žutoj kući svirku za Tečino oproštajno. Da li je on ikada bio “uboden” u pojačalo i pojačan ili je uvek svirao utišan?

Radule: Jeste, baš tada na toj svirci u Žutari, odrapio se, a da niko od nas nije znao. Ja celu svirku čujem da nešto ne valja, a naštimovao sam mu po tri para E i A žica na kvintu, pa da šta god da svira ne zvuči bezveze osim ako gadno promaši prag, i ovaj se ‘ladno pojača. Tri puta se proveravam i naštimavam pa cimam Goju i Zareta da se i oni štimuju. Tek pred kraj svirke skapiram da se Teča pojačao i da on pravi buku. Najbolji je bio u Subotici na koncertu. Njega smo ubacili kao trećeg gitaristu iz prostog razloga što smo provalili da gde god dođemo uvek nam daju neka govna od pojačala i onda smo počeli da prijavljujemo kako imamo trojicu gitarista da bi nam doneli tri pojačala, pa bi izabrali dva manje loša za Goju i mene, a najlošije bi ostavljali Teči. Još uvek nismo bili bend kome će organizator dati Marshalle. Tada sam mu ja napravio neki kratak kablić i oblepio ga izolirkom i to smo prodavali kao foru toncima da on svira bežičnu gitaru, jedan patrljak ubodemo u njegovu gitaru, drugi u pojačalo i kao to je to, i ladno je prolazilo… E on se u Subotici na svirci u Pozorištu toliko napalio, celu svirku je solirao, te iza glave, te ispod kolena, između nogu, pa tamo, pa ovamo, pa se penjao na neke merdevine i platforme za kulise i zavese, ludilo potpuno, pa drnda tonca da ga pojača u razglasu, a niko ne kapira da je utišan, odnosno da uopšte nije uključen u pojačalo. Ili se dobro pretvaraju. Završila se svirka, masa ga saletela, tražili mu autograme i trzalice…. Iz tog perioda pamtim i koncert sa Milan Panić bendom u Vrbasu kad nisu hteli da nas puste u autobus jer smo bili prepijani. Tada je na stanici iz bulažnjenja o crnom medvedu, katranu, katancima, Maorima i Brzom Gonzalesu, u stilu Žike Obretkovića, nastao i naziv albuma.

Tokom jeseni i zime bend snima album a u zapadnom holu Spensa 11.11.1992. SKCNS organizuje “Brucošijadu” na kojoj sviraju neka od najvećih imena domaće rokenrol scene: YU grupa, Zabranjeno pušenje, EKV, Rambo Amadeus, Amajlija i Atheist Rap… Uglavnom, na spisku pesama iz studija je 13 stvari a na kaseti se našlo 11. “Gril 13” i “Car Core” ispale su sa spiska, zašto?

Radule: Do albuma je došlo zahvaljujući Teči koji je uspeo da dogovori saradnju između Peđe Pejića, Voje Žugića i benda. Da nije bilo njega, ko zna da li bi i kada ušli u studio. Dok smo bili u studiju, gazda Voja, koji je bio izdavač, već je nabavio kasete. Dil je bio da Peđa Pejić snima a Voja objavi naš album na kaseti, pa da kada oni namire troškove onda i mi uđemo u kombinaciju. Uglavnom, kasete koje su stigle bile su kraće minutaže nego što je trajalo tih naših 13 pesama pa smo morali da izbacimo dve. Tako su “Gril 13” i “Car Core” ispale sa albuma.

Kaseta prvog albuma pojavila se u prodaji u prodavnici “Maximum R’n’R” 22. februara 1993. Novosadska promocija održana je u dva dana u Kazinu koji se tada zvao “NS + klub”, totalno ludilo, 50 kila konfeta leti po publici. Za dva dana bilo je 800 ljudi. Prve večeri 200 nije uspelo da uđe…

Radule: To je bila pizdarija totalna. Prvo veče ludilo, druge smo svirali i gomilu nekih obrada, “There’s No Limit” u izvedbi “Nospeelimit” pa “Muziku na struju”, “Gril” u rege izvedbi…

Pećinko: Ta 1993. godina hiperinflacije će ostati upamćena takođe i po svirci u Srpskoj Crnji, gde smo nastupali za rumunski benzin. Svako je poneo po fricovku, koju su organizatori napunili, mi benzin prodali u Novom Sadu i eto honorara. Očekivali smo da ćemo u Vrbasu svirati za ulje ili u Crvenki za šećer… I u Pivnicama za sir.

Do kraja godine Atheist Rap je u Novom Sadu odsvirao rođendanski nastup u Žutoj kući kao i koncert na Štrandu sa izvesnim Karlosom Blefingerom koji je direktno prenošen na TVNS.

Radule: Ijuuu… Karlos Blefinger… kakvo je to pranje para bilo. Taj lik je bio klasičan mufljuz, vlasnik neke “A banke”, koja je otišla u stečaj, ko će ga znati… On se ušljakao sa anti ratnim pesmama da mune pare na tu foru i kao idemo zajedno u Beograd na medije, on, Pope, ja i Kole. Stanemo na pumpu i on bez problema izlevati radnika da nam naspe rezervoar benzina i da dva kartona piva jer je kao sve dogovorio sa gazdom s kojim je navodno dobar. Majko mila! Na svakom radiju urednicima gura po 50-100 maraka u džep. Pričao nam je da planira da napravi koncert lažnog Majkl Džeksona ili Madone na stadionu, pa da mune pare i zapali pre nego što ovaj treba da izađe na binu. Otišao je u studio kod Vlade Žeželja i napravio neki album u fazonu Ruža uz “molimo za mir da prestanu svi ratovi” i nekako smulja da njegov koncert snima TV, pa su onda zvali nas da bi navukli masu. Kasnije smo raskinuli saradnju i sa Bobom i Koletom zbog nekih drugih stvari. Sve saradnje su imale svoje i dobre i loše strane, da nije bilo njih ne bi ni nas bilo toliko na NS+.

Pećinko:  Da dodam samo… Početkom septembra 1993. organizovali smo još jednu promociju albuma, u prepunom Podijumu, bilo je preko 800 ljudi, pola sa ulaznicama, pola drugari. To je bilo Vezino oproštajno. Dža ili Bu su bili gosti, a plakat za taj koncert uradio je Gradimir Smuđa.

Početkom 1994. Zare je oboleo pa je bend organizovao benefit svirku u Kazinu sa Partizanskom eskadrilom gde je sav novac skupljen od prodaje išao za njegovo lečenje…

Radule: Tada su kreteni iz obezbeđenja puštali ljude za kintu unutra. Na tom koncertu svirali smo “Body Count In The House” u varijanti “Božidar u kafani”, potom “Ovce”, “Ćurke”, “Tetoviranje”, “Felićita”… Umesto Zareta koji je već bio na lečenju u Londonu svirao je Sejf, čini mi se.

Kada je bio prvi koncert u Beogradu?

Radule: Ne sećam se tačno datuma, u KST-u, organizovao ga je Marko Korać, pre nego što nam je izašao album… To je bilo vreme po sistemu “da nije bilo ovog ne bi bilo ni onog”. Na tom koncertu je bilo baš malo ljudi, ali ko bi za nas čuo u Beogradu da nije bilo tog koncerta?! Ista situacija je i sa piratskim kasetama, da li bi nas čulo toliko ljudi da nije bilo njih!?

Pećinko: Prvi koncert se desio na čist entuzijazam Marka Koraća. Malo ljudi, jer nije ni bilo realno da će u tom trenutku biti nekog ludila, kako bi danas rekli hajpa, oko nas. Mislim da smo taj koncert interno zvali “Beograde laku noć”.

Radule, pomenuo si pirate, znaš li koji je bio tiraž kaseta vašeg prvog albuma a koliko su ih pirati rasprodali?

Radule: Mislim da je zvaničan tiraž bio 3000 a da su Beograd i Niš prodali između 13 i 15 hiljada, mahom pirata. Da nije toliko kaseta otišlo tamo kad bi nas ti ljudi čuli, nije bilo toliko medija, interneta… Najbolje je u svemu što smo sve te pirate znali i bili dobri sa njima.

Kada se desio onaj čuveni solo koncert u Beogradu u Domu omladine i je li to bilo pre ili posle BBS?

Pećinko: To je bila koncertna promocija “Maora” koja je bila u paketu sa svirkom u Podijumu. Pre toga išli smo u Beograd u sklopu akcije “Brzi bendovi Srbije”, decembar 1992, trodnevni festival u Domu omladine koji je bio nacrtan da se u zvezde katapultiraju DLM, Direktori i Plejboj. Mi smo bili u grupi bendova koji su planirani od strane organizatora za popunjavanje vremena pre hedlajnera. Bio je solidan broj ljudi, ali onako, mlaka reakcija. E onda je izašao album prvenac i koncertna promocija u Domu omladine dole u velikoj sali. Razvalili smo i u Beogradu posle toga više ništa nije bilo isto, jer na sledećim “Brzim bendovima Srbije” nastupili smo kao gosti povodom albuma godine 1993.

Koji bi koncert, tačnije gostovanje, još izdvojili iz tog perioda?

Pećinko: Zamisli Banjaluku, 1993. godina, izbor za Mis Teenage Republike Srpske, u publici većina u uniformama, vojska cirkuliše… Takođe, veoma bitan je bio i prvi koncert u Nišu, u avgustu 1993. na koji smo putovali vozom. Tada smo upoznali Kostu. Ili Pazova, grupna svirka, fudbalska utakmica pre koncerta, svirali neki beogradski metalci, Roze poze, mi… vraćali se prvim jutarnjim busom za Novi Sad.

Ovde ćemo staviti tačku na period prvih pet godina Atheist Rapa jer bi ovako mogli napisati knjigu. Za sam kraj, jedno aktuelno pitanje. Ove godine obeležili ste tri decenije postojanja, dugo se čeka split album sa Defenders Of The Universe. Ko je izdavač te ploče i kada je možemo očekivati?

Radule: Konačno je gotov taj vinil, treba da stigne svaki dan. Objavili smo ga bez izdavača, sami sa Nemcima. Mi smo lenji magarci. Materijal smo snimili pre tri godine, šest pesama, i ne sviramo ih kao dok ne izađe ploča a za to vreme čekamo da se to desi umesto da smo radili nove stvari. Budalaština. A od tih šest pesama jedna vuče korene iz 1994. druga iz 1996. i aktuelne su bez obzira na vremensku distancu. I ne zvuče matoro.

Umesto želja i pozdrava… Radule, pošto se baviš studijskim radom, sarađivao si sa mnogim mladim bendovima, koja tri su ti ostavila najsnažniji utisak?

Radule: Hm, ovi koje ću nabrojati nisu baš mladi… Fubar iz Negotina definitivno, potom novosadski SNB, tačnije ni oni nisu odavde već su Banaćani ali sa adresom u Novom Sadu. Oko ta dva benda sam se baš potrudio da ostvarimo saradnju. Fubar mi je prepizdarija još od perioda do pre pet godina kada su bili Spins. I naravno, Prljavi dripci, bez razmišljanja, od prvog susreta.

Fotkao Bata Ristić

 

 

Intervju oobjavljen u “Out Of The Darkness” #7, 09/2019

Tags
Close