IntervjuiSrpski

Apsurd

Već godinama važi krilatica “ako se nije pojavilo na netu kao da ni ne postoji”, a za mene važi “ako se pojavilo samo na netu kao da ni ne postoji”. Iako muziku sad slušam i sa neta jer ima brdo novih stvari koje tako možeš da ispratiš, ploče ili kasete omiljenih bendova moram da imam, držim u ruci, kao i fanzin, knjigu ili strip. Zamisli da Dylan Doga čitaš sa neta! Nema šanse, to nije to.

Malo je bendova sa Balkana koji ovako iskreno i samouvereno zagrizu priču i za samo godinu i po dana objave kasetu, održe dvadesetak svirki po celom regionu, snime nove stvari koje će se uskoro naći na novom izdanju. Beogradski Apsurd zadao je “domaći zadatak” mnogim bendovima kako se jedna priča, kad se ima volje, može lepo izneti.   Prvi EP pod nazivom “Derealizacija” objavljen je na kaseti za zagrebački “Doomtown Records”. Pored dosta klupskih svirki u regionu, nastupali su i na većini festivala: Monteoaradiso (Pula), Kramp fest (Godovič), Antifa fest (Ljubljana), Iluzije slobode (Bečej). Inspiraciju najviše crpe iz jugoslovenskog hardcore punka 80ih godina.

Odakle ideja da se krene sa Apsurdom i ko je u bendu?

 Dragana: Početkom leta 2017. počela sam da pravim neke pesme i ideja je bila da pišem na maternjem. Posle mesec dana ukapiram da već imam 5, 6 pesama i da to može da zvuči OK pa je na red došlo, kako se tad činilo, ono najteže za ljude koji žive u Beogradu: koga u bend. Sa Sanjom sam se već družila par godina i pored toga što mi se sviđa kako svira gitaru, mnogo se dobro kapiramo u svemu, a to je najbitnije. U tom periodu Sanja i Scott su imali bend Peenters tako da smo uvek zajedno išli na svirke, često se viđali i nekako je bilo logično da Scott svira bubnjeve. Pored toga što je bilo logično, bio je i pun pogodak!

Kako teče sam proces pravljenja pesama i odakle toliki uticaj ex Yu bendova na vaš zvuk?

Dragana: Do sada je bilo tako što napravim liniju na basu sa pevanjem, a Sanja i Scott onda smišljaju svoje delove i na kraju, posle malo vežbanja, dobiješ Apsurd. Što se tiče uticaja, ima tu svega i svačega sigurno, ali nadam se najviše jugoslovenskog hardcore punka jer slušamo i volimo te bendove. Scott je već znao za celu tu jugoslovensku scenu jer kada je došao na Balkan dosta se zainteresovao za bendove sa ovih prostora. Meni su neki od bendova iz tog perioda za ceo život. Kao što sam Angelic Upstarts slušala i sa 15, a slušam ih i sada ili Poison Idea, tako isto i UBR. Jugoslovenska hardcore punk scena 80ih je bila bukvalno rame uz rame sa finskom ili švedskom, a opet tako raznovrsna i originalna. Ma, u toj Jugi ništa nije moglo da ne valja!

Tekstovi su vam na našem jeziku, da li ste pokušavali sa engleskim s obzirom da imata člana koji je iz Amerike? Da li misliš da je lakše pisati na maternjem ili engleskom?

Dragana: Od samog starta je ideja bila da se piše na maternjem i sad mi je tako mnogo lakše. U početku je bilo zajebano, imala sam nekoliko ideja za muziku, a tekstovi nikako da krenu tako da sam čak u jednom trenutku bila ubeđena da od ovog neće biti ništa i da sam se bukvalno zakucala. “Kako sad, ma ovo je glupo, kako ovo da otpevam..” i slične gluposti su me kočile jer sam oduvek bila u tripu da je mnogo lakše uklapati tekstove na slovenačkom jer je mekši i hrvatskom koji je između srpskog i slovenačkog po akcentovanju, a srpski tvrd i grub. Međutim, i to ima šmeka što posebno ukapiraš kad slušaš bendove koji su to mnogo dobro radili kao Solunski front ili KZV.

Pojavili ste se u poslednjem štampanom broju Maximum Rock’n’Rolla. Kako je došlo do toga i da li misliš da izumiranjem diskografije i štampanih medija i muzika gubi svoj značaj?

Dragana: U Zagrebu smo svirali sa bendom Silent Era u kojem je ekipa koja radi MRR. Apsurd im se svideo, čak su rekli da smo ostavili najjači utisak od svih bendova sa kojima su svirali na turneji. Pre par meseci su poslali pitanja i tako se poklopilo da se intervju pojavio u poslednjem broju. Naravno da gubi, već godinama važi krilatica “ako se nije pojavilo na netu kao da ni ne postoji”, a za mene važi “ako se pojavilo samo na netu kao da ni ne postoji”. Iako muziku sad slušam i sa neta jer ima brdo novih stvari koje tako možeš da ispratiš, ploče ili kasete omiljenih bendova moram da imam, držim u ruci, kao i fanzin, knjigu ili strip. Zamisli da Dylan Doga čitaš sa neta! Nema šanse, to nije to.

Kako objasnjavaš to da je bend popularniji u Sloveniji i Hrvatskoj nego u Srbiji?

Dragana: Mislim da je to zato što smo tamo češće svirali, pogotovo u Hrvatskoj. Neko bi lako mogao da pomisli da smo bend iz Zagreba s obzirom da su se sve bitne stvari tamo desile: prva svirka, snimanje EPja i izdanje za “Doomtown”. Mada, od kada Okretnica radi situacija je mnogo bolja u Beogradu, svaka svirka je puna, dolaze novi ljudi, a nećeš verovati, čak i klinci! Kada smo radili promociju kasete, na kojoj nisi bio iz opravdanih  razloga, bilo je preko 100 ljudi.

Sta slušaš od novijih stvari? Preporuke…

Dragana: Dosta toga preslušam, ali proberem malo. Često vrtim Warthog, Crudez, Tozcos, Condor, Bromure, Hate Preachers

 

Intervju objavljen u To Be Punk fanzinu #12, 06/2019

Comments

comments

Tags
Close